Sirotinja još čeka na zgarištu

- Još nismo raščistili zgarište kuće u kojoj nam je izgorelo sve što smo imali i teškom mukom decenijama sticali, čak i 3.500 evra ušteđevine koju smo čuvali za majčino lečenje i ne daj Bože. Obećali su iz opštine Novi Pazar da će poslati stručnjake da procene štetu i mašine da nam raščiste ruševine, obećali su i neku skromnu pomoć, čekamo ih danima, ali ih nema, ne verujem da će se pojaviti, daleko je njima i od srca Rogozna - žali se Miroslav i naglašava da on i majka Stojanka spavaju pod šatorom Crvenog krsta u kome će moći da ostanu najdalje do kraja septembra....

- Još smo u dilemi: da li da nešto zidamo na temeljima izgorele kuće ili da kopamo temelje za novi dom. Trenutno nemamo novca ni za jedno, ni za drugo, u dogovoru s rodbinom i nekoliko komšija za koji dan moraćemo nešto učiniti, ići ćemo na najjeftiniju varijantu, samo da pre zime dobijemo bilo kakav krov nad glavom. Dobri ljudi sa Rogozne, gde je ostalo još malo žitelja, mahom staraca, sakupili su nam oko 1.000 evra, humanitarac Hido Muratović doneo nam je 150 evra, a od troje čitalaca 'Vesti' dobili smo 250 evra i 200 australijskih dolara. Očekujemo i skromnu pomoć bivših žitelja Rogozne koji sada žive u Kragujevcu i okolini - priča Miroslav i naglašava da još ne zna koliko će im novca trebati da zimu sačekaju na sigurnom.

Osim komšija s Rogozne i humanitarca Hida Muratovića iz Novog Pazara, pomoć Dišovićima pružili su i naši čitaoci. Prva je reagovala Rajka Tarlać, poznata dobrotvorka iz Sidneja, koja je s prijateljima uputila Stojanki i Miroslavu 200 dolara, od Rada M., dobrotvora iz Austrije dobili su 200 evra uz poruku da kupe šporet, a od Milene Džambo iz Melea u Nemačkoj 50 evra.

- Još nemamo dovoljno za bilo kakav početak, ali znamo da u muci koja nas je zadesila nismo sami. Pomoć komšija i dobrih ljudi kao što su Hido Muratović, Rajka Tarlać, Rade M. i Milena Džambo za nas je nada. Čim sakupimo još malo para, započećemo bar jednu sobicu koju moramo završiti pre zime. Pod šatorom ne smemo čekati ni oktobarske noći, a kamoli zimu koja je na Rogozni uvek surova i teška. Zato, molimo sve druge dobre ljude da nam pomognu da se nekako skućimo, da preživimo i ostanemo na planini sa koje su gotovo svi otišli. Mi nemamo gde da idemo - poručuju Stojanka i Miroslav.