Hvar, jedna tinejdžerka i dve babe
- Ovakva razmišljanja su naročito izražena tokom leta jer uz raspust obično idu i velika očekivanja. A šta će da se dogodi ako trinaestogodišnju Beograđanku smestim u malo mesto na ostrvu Hvaru sa dve babe? To je bila moja početna ideja, a kad sam napisala prvo poglavlje, krenula je da se odmotava priča, objašnjava za "Vesti" Jasminka Petrović, autorka knjige "Leto kada sam naučila da letim", koja je za kratko vreme postala najčitanije štivo u Srbiji.
To nije ništa neuobičajeno za književnicu, čija je knjiga "Seks za početnike" prevedena na 30 jezika, a planetarnu popularnost stekla su joj i dela "Bonton", "Škola", "Kako postati i ostati glup"...
Suze smejalice
"Solidarno sa današnjim vremenom puštala sam pokoju suzu smejalicu, a bogami i onu drugu, tužbalicu. Iako po godinama duplirana tinejdžerka, uspela sam da je iščitam iz cipela onog 13-godišnjeg deteta što još čuči u meni. I baš zbog 'buđenja' te klinke, želim da se zahvalim što ste mi ulepšali dan, leto, godine... I što sam ponukana rečenicom - zašto nam je važnije da smo u pravu nego da smo srećni - istog momenta poslala svom bratu jedan dugo izbegavani pomiriteljski SMS", poručila je Jasminki Petrović Beograđanka Gordana.
O knjigama se, nažalost, retko piše, a ponajmanje o onima za mlade. Jasminka Petrović je po ko zna koji put pomerila granice, a kritičari su složni da je ovoj knjizi mesto u obaveznoj lektiri.
- Bila je to jedna velika avantura, kao kad sedneš u čamac i spuštaš se niz rečni tok, a pojma nemaš gde ćeš da stigneš. Eto, tako je izgledalo to moje putovanje, pardon, pisanje. Trajalo je nešto više od godinu dana. Zajedničko za sve likove jeste ljubav ljubav prema porodici, voljenom biću, rođacima, rodnom gradu, domovini, prirodi, moru, nebu, životinjama, vetru, ljubav prema onima koji su drugačiji, ljubav prema onima koji su nas povredili i, naravno, ljubav prema sebi - objašnjava Jasminka.
Radnja romana se dešava u Starom gradu na Hvaru jer je to mesto koje Jasminka dobro poznaje. Tamo ima rodbinu, prijatelje, komšije. Međutim, priča je mogla da se smesti u svaki drugi grad na svetu - u Sarajevo, Maribor, Ohrid, Budvu, Suboticu, Prijepolje, Milano, Toronto, Cirih, Minhen, Njujork, Malme, Beč, Sidnej, Johanezburg, Čikago, Solun, Tokio... svuda gde žive naši ljudi i gde su sklopljeni mešoviti brakovi.
- U knjizi se pojavljuju mnogi junaci, ali sva moja pažnja bila je usmerena na glavnu junakinju Sofiju, koja sasvim neočekivano otkriva da ima rodbinu u drugoj državi. Pred njom se vode neprijatni razgovori o ratnim događajima, koji su pocepali njenu porodicu na dva dela. Ona je mogla zbog toga da se naljuti, uvredi, rastuži, uplaši ili zatvori u sebe. Sofija je odlučila da svima sve oprosti i da poleti. Deca razmišljaju srcem i zato je važno da ih slušamo kad nam govore. Oni su naši učitelji - kaže sagovornica "Vesti".
Vrlo brzo nakon što je knjiga izašla iz štampe, a koju je maestralni Bob Živković oslikao kao nekadašnju razglednicu s mora i time joj dodatno udahnuo zavodljivi miris sunca, soli i praštanja, krenuli su sa svih strana da joj stižu komentari.
- Pitaju me kako sam znala tako verno da opišem njihova razmišljanja i osećanja. Nekoliko devojaka je čak ljuto na mene jer sam navodno opisala njihovu intimu. One veruju da su mi njihove mame ispričale te događaje. Još nešto mi je upalo u oči - dok čitaju knjigu, mladi se smeju, a odrasli plaču. Vrlo sam zbunjena - priznaje Jasminka, koja često gostuje u dijaspori i vodi kreativne radionice sa decom, roditeljima i nastavnicima.