Kad "zarate" Srbi sa Rusima

Put od prestonice do vojnog poligona u Alabinu, dug svega pedesetak kilometara, trajao je oko sat i po. Išlo se sporo, u konvoju od nekoliko mini vojnih autobusa i pod policijskom pratnjom. Povremeno se i zastajalo, pauze radi.

Pospani i bunovni novinari su se vrteli na sedištima, nestrpljivo iščekujući da stignu do odredišta. Kiša je pljuštala. Kišobrane niko nije poneo, ali za to kao da niko nije ni mario. A, dan je za ekipu "Vesti" počeo neuobičajeno - lepo.

Pre bele zore na adresu u Moskvi stigao je unapred dogovoren taksi. Trebalo je da nas prebaci do Ministarstva odbrane. Mladi taksista Aljoša, svršeni student moskovskog Ekonomskog fakulteta G. V. Plehanova, koji taksirajući pokušava da zaradi koju rublju dok ne nađe bolje zaposlenje, već na samom startu bio je oduševljen što su mu u auto seli Srbi.

Priča o tome kako dosad nikada nije putovao u inostranstvo, ali mu je velika želja da prvo poseti Srbiju. Želi, dodaje, i da se oženi Srpkinjom. Usput nam hvali predsednika Putina. Sa puno emocija priča o nepravdi koju je srpski narod doživeo tokom bombardovanja 1999, o pravoslavlju... Stižemo do ministarstva, potežemo za novčanike, ali Aljoša odbija da naplati. "Za Srbe, vožnja je besplatna", dobacuje uz osmeh. Ni ubeđivanje nije pomoglo...

Valcer i pucnji

Dok smo se približavali vojnom poligonu, gledajući šumu i močvarno zemljište, naslućivali smo da ćemo se u Moskvu, krajem dana, vratiti blatnjavi do kolena. Nismo bili u pravu. Na poligonu su asfaltirane staze za vozila i pešake. Prostor je ogroman, uostalom kao i sve u Rusiji.

Izgrađene su kasarne, vojni objekti ograđeni bodljikavom žicom, podignuti su šatori, postavljeni mobilni toaleti. Dominira velika tribina na kojoj su sedeli ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, generali, sveštenstvo, ambasadori, diplomate... Među njima je bio i srpski ambasador u Rusiji - Slavenko Terzić.

Velike Međunarodne vojne igre mogle su da počnu. Otvaranje je bilo pravi spektakl. Vojnici, glumci i sportisti koji su gledaocima oživeli poznate istorijske scene iz stare Grčke i drevne Rusije i savremene istorije oružanih snaga RF. Odjekivali su pucnji iz topova, širio se dim u bojama ruske zastave, leteli su svetlucavi papirići... Oblaci su se sastavljali, kiša je pljuštala, ali to nije pokvarilo veličanstveni doživljaj.

Tenkovi su plesali valcer Čajkovskog, helikopteri i avioni izvodili akrobacije na nebu, a padobranci su iskakali sa zastavama zemalja učesnica. Među njima bila je i srpska.

- Tokom naredne dve nedelje posmatraćemo nadmetanja tenkista, pilota, padobranaca, morskih pešadinaca, artiljeraca i pripadnika drugih vojnih specijalnosti. Nadmetanja će se odvijati na 11 naših vojnih poligona - od Novosibirska do Kaspijska - rekao je ministar Šojgu.

U Rusiju su na svojim tenkovima, avionima, helikopterima i brodovima stigli i najbolji predstavnici Kine, Indije, Azerbejdžana, Kazahstana, Jermenije, Angole, Egipta i drugih država. U igrama učestvuje skoro 2.000 vojnika iz 17 zemalja sveta, u 14 disciplina na kopnu, moru i u vazduhu. Među njima, međutim, nema nijedne NATO članice, niti zapadnih zemalja. Odbili su učešće.

Šale i tajne

Od stranih ekipa najbrojniji su Kinezi. Srbija ima tri tima, koji čine ukupno 12 tenkista, i jedan rezervni sastav. Čak 13 jedinica borilo se u disciplini - tenkovski bijatlon. Očekivano, Rusi su već prvog dana pokazali svoju nadmoć i trijumfovali, dok je prva posada srpske vojske zauzela drugo mesto. Staza je duga 21 kilometar i ima 36 prepreka koju je naša prva posada uspešno prešla i stigla prva do cilja u svojoj grupi, koju su činili tenkisti Tadžikistana, Venecuele i Nikaragve.

Tenkovi su "leteli", skakali, pucali, plivali, zaglavljivali se... Gađalo se iz topa, mitraljeza i protiv-avionskog mitraljeza... Publika je zdušno navijala.

"Bravo, braćo Srbi!", uzvikivali su sa tribina, dok se tenk žutih oznaka sa srpskom posadom najbrže kretao ka cilju, ostavljajući "u prašini" ostale ekipe. Sve ekipe voze ruske tenkove T-72 B3, osim Kineza koji su u Rusiju dovezli svoju vojnu tehniku.

Međunarodne armijske igre nisu samo spektakl za publiku, već i razmena iskustva za vojske raznih zemalja. Među svim ekipama vladaju prijateljski odnosi, a čini se da su se najviše zbližili srpski, ruski i beloruski vojnici. Iako svaka delegacija ima svog prevodioca, svi timovi se međusobno lako sporazumevaju i bez pomoći profesionalaca. Međusobno se uvažavaju, podržavaju, pomažu i bodre. Srpski i ruski vojnici međusobno zbijaju šale. Otkrivaju se "vojne tajne", komentarišu takmičenje, "love" greške protivnika i uočavaju svoje, prognoziraju se pobednici... Priča se o vojnoj tehnici, o borbama koje slede, ali i o Beogradu i Moskvi, Partizanu, Zvezdi, CSKA i Spartaku... Atmosfera je sjajna!

Na "bojnom polju", međutim, svi oni postaju ljuti rivali, koji se sa istim žarom bore za pobedu. Ruska ekipa ima prednost domaćeg terena, iskustva i najveću podršku publike sa tribina. Konačan ishod takmičenja znaće se 15. avgusta, kada će se održati finale i svečano zatvaranje prvih Međunarodnih armijskih igara.