Trgovina Srbije s Rusijom smanjena za petinu
Ševarlić smatra da najveće šanse za izvoz u Rusiju imaju proizvođači voća i povrća, mesa i mleka, ukoliko se uspe u revitalizaciji domaćeg stočarstva, ali da je za to potrebno konstantno dodatno ulaganje u sektor poljoprivrede u narednih tri do sedam godina. Prema njegovim rečima, za to je neophodno formirati logističke centre, preko zadružnog sektora i tu proizvodnju usmeriti na zahtevno i veliko rusko tržište.
Ševarlić je za RTS rekao da se kao razlozi za štetu koju Srbija trpi zbog trgovinskog rata Rusije i EU navode pad rublje, skok dolara, jeftinija nafta u svetu, manja tražnja za uvoznim proizvodima u Rusiji i dodaje da je jedino kod poljoprivredno-prehrambenih proizvoda zabeležen rast izvoza od skoro šest odsto, što je takođe manje od očekivanog.
On smatra da problem nije u količini i standardu, kada se izvozi u Rusiju, nego u nedostatku investicija, relativno malom agrarnom budžetu i neorganizovanosti porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, zbog urušavanja zadružnog sektora privrede.
Poljoprivrednici nisu na vreme obevešteni za sušu
Ševarlić je istakao da suša dugoročno nije iznenadila, jer je decenijama prisutna tendencija porasta prosečne godišnje temperature.
- Kratkoročno mislim da su prognozno-izveštajne službe podbacile, trebalo je da blagovremeno obaveste poljoprivrednike, ali i druge, da nas čeka dugoročni i vreli talas - smatra Ševarlić.
Investicije u sistem za navodnjavanje je osnovni problem, jer primarnu mrežu navodnjavanja nikada ne grade poljoprivredni proizvođači, nego država, koja omogućava pristup izvorima vodosnabdevanja i obezbeđenje izvora energije, istakao je Ševarlić.
Veliku sušu Srbija je, kako je podsetio, imala i 2012. godine i tada je rečeno da je šteta bila milijardu evra što je više nego da je uloženo u sisteme za navodnjavanje.
On je ukazao da se procene ovogodišnje štete kreću od dvadesetak procenata do minimum 40 odsto, kada je reč o prinosu kukuruza, a kod šećerne repe i soje biće još veći podbačaj.
Govoreći koliko će to uticati na cene mesa i mleka na jesen, Ševarlić je naveo da cene neće samo zavisiti od prinosa, već i od uvoza i slobodnog protoka robe iz EU i od trgovinskog rata sa Rusijom, ali i od kupovne moći potrošača, jer će i ako bude robe, ukoliko ne bude kupaca, cene morati da padaju.
On je poručio da vlada mora da ispuni zakonske obaveze o minimalnom agrarnom budžetu od pet odsto i da se postara sa bankarskim sektorom da obezbedi sredstva za izvozne programe. Ševarlić je dodao i da će Srbija kukuruza uvek imati dovoljno da zadovolji potrebe.