Irinej pozvao na jedinstvo protiv članstva Kosova u Unesko-u
Vladika Irinej u opširnom saopštenju dostavljenom medijima, međutim, kaže da ne može da kaže na koji način će to SPC učiniti jer to, dodaje, ne zavisi od njega jer je on samo jedan od mnogih koji o tome odlučuju.
Vladika je podržao Dačićev stav da bi prijem jednostrano proglašenog nezavisnog Kosova u Unesko bio štetan potez i smatra da bi bilo mnogo efikasnije da Država, Akademija i Crkva nastupe zajedno, odnosno da zajedno, kako kaže, preduzmu ono što bi mogle ponaosob.
Crkva, prema njegovim rečima, treba da nastupi u ime svog bića i identiteta, u ime slobode vere i savesti, u ime istorijske istine i pravde, kao i u ime opšteprihvaćenih moralnih načela i pravnih normi, uključujući i njena vlasnička prava nad svim sakralnim dobrima i nad najvećim brojem kulturnih dobara.
Država, smatra vladika, treba da nastupi u ime vlastitog identiteta i integriteta, u ime srpskog naroda kao tvorca i vekovnog čuvara svetinja i branitelja trajnih belega svoje tradicije i kulture, kao i u ime normi međunarodnog prava i konkretnih, važećih odluka Ujedinjenih nacija.
A SANU, kaže, treba da nastupi u ime struke i nauke, što će reći u ime dokazanih činjenica i egzaktno utvrđenih datosti, u konačnoj tački u ime civilizacije kojoj, u zajednici evropskih i drugih naroda, i mi pripadamo.
Vladika smatrada bi tome obavezno trebalo pridodati i druge nosioce nacionalno-kulturne samosvesti i javne odgovornosti, u prvom redu Maticu srpsku i, naročito, organizacije i istaknute pojedince srpskog rasejanja sa svih meridijana.
"Uklučiti i dijasporu"
Njegov utisak je, ističe, da u tu borbu treba uključiti našu dijasporu jer njene mogućnosti su velike, kao i njihova ljubav prema otadžbini.
Govoreći o načinu na koji se treba uključiti u diplomatsku borbu protiv članstva KiM u Uneskou, Irinej je izneo lično mišljenje rekavši da bi Vlada Srbije u razgovorima i pregovorima sa tom svetskom organizacijom trebalo da uključi predstavnike SPC, SANU, Matice srpske i srpske dijaspore (možda i još ponekog).
SPC, kaže vladika, može - i mora - da, nezavisno od drugih činilaca, dostavi Uneskou informacije i materijale kojima raspolaže, između ostalih i nedavno objavljeno izdanje dragocene knjige Zadužbine Kosova na engleskom jeziku, na nekih hiljadu strana, sa mnoštvom fotografija, da, uz mnogo drugih stvari, vrli evropski i svetski dušebrižnici u sferi kulture vide Bogorodicu Ljevišku u Prizrenu i onakvom kakva je bila vekovima, čak i za vreme petvekovne turske vladavine, a ne samo onakvom kakvom su je u naše dane učinili oni koji je svojataju kao svoje, kako kaže, kosovsko nasleđe.
Ističe i da SPC može - i treba - da se obrati svim sestrinskim Pravoslavnim Crkvama u svetu i zatraži i njihovu podršku kako kod Uneskoa tako i svuda gde se može očekivati razumevanje za kulturu i otklon od varvarstva.
Paralelno sa obraćanjem Pravoslavnim Crkvama, može - i treba - se obrati i Rimokatoličkoj Crkvi, uticajnoj u svetu i duhovno, i politički, i diplomatski, sa svešću da isti onaj Vatikan koji je u svoje vreme pohitao da, pre Nemačke, pre SAD, pre svih, prizna Hrvatsku i Sloveniju kao nezavisne države iako se znalo da secesija znači rat, a takozvanu i samozvanu državu Kosovo, nimalo slučajno, ne priznaje ni toliko godina posle priznanja od Nemačke, Velike Britanije, SAD i ostalih koji su je, milom ili silom, priznali.
"Očekujemo histeriju i dreku 'čelik-Srba' i 'superpravoslavaca'"
Za očekivanje je, kaže, da to obraćanje izazove histeriju i dreku izvesnih, takođe samoproglašenih, "čelik-Srba" i "superpravoslavaca", naročito onih koji nikada nisu ni kročili na svetu i mučeničku zemlju Kosova i Metohije, a pogotovu je nisu branili, ni oružjem ni perom, neki su je, štaviše, izdali ili prodali...
I kao poslednje, vladika navodi da SPC može - i treba - da se obrati i Crkvama Reformacije, kao i drugim hrišćanskim zajednicama, a ujedno i Svetskom Savetu Crkava i Konferenciji evropskih Crkava, u koje je učlanjena, i drugim ekumenskim organizacijama i međunarodnim hrišćanskim forumima.
Ne bi bilo na odmet podršku i solidarnost tražiti od duhovnih vođa nehrišćanskih svetskih religija jer su svi - i Jevreji, i muslimani, i budisti, i mnogi drugi - iskusili ugroženost i krađu versko-kulturnog blaga koje im pripada.
Vladika je uveren da bi i mnogi časni naučnici i intelektualci, na Zapadu i na Istoku, religiozni, verski ravnodušni ili neopredeljeni i nereligiozni, imali sluha za apel Srpske Pravoslavne Crkve po ovom mučnom i bolnom pitanju.