Krv (ne) sme da bude roba
Predsednik novosadskog Udruženja dobrovoljnih davalaca krvi Stevan Požega kaže da će se uprkos ogromnom razočarenju ipak odazvati na prvi sledeći apel, ali svoju krv "neće više rasipati" i davati kao što je do sada činio.
- Sve što se događa je odavno bruka i sramota za Srbiju. Veštački se dovelo do toga da nema dovoljno krvnih derivata, da bi neko mogao da ih uvozi i dodatno zarađuje. Javna je tajna da se trguje krvnim derivatima. To vam niko neće priznati. Na mnoga naša pitanja Ministarstvu zdravlja odgovoreno je da se radi o državnoj tajni. Počeli smo da sumnjamo i u obećanje ministra Zlatibora Lončara da će obnoviti i osavremeniti Centar za frakcionisanje plazme kako se naša krv ne bi prolivala ili na njoj profititrali - skeptičan je Požega.
Za humanost sendvič i sok
Prema srpskoj regulativi, građani krv daju besplatno, isključivo na dobrovoljnoj osnovi. Za svoju humanost jedva da dobiju čokoladu, sendvič i sok, a često ni to. Cena obrade krvi je do 9.019 dinara i ista je za državne i privatne zdravstvene ustanove.
Dr Olivera Savić, pomoćnica direktora za medicinske poslove Instituta za transfuziju krvi Srbije, demantuje da se trguje krvnim derivatima:
- Institut niti uvozi, niti izvozi krv, komponente i derivate krvi. Po važećoj zakonskoj regulativi, to nije dozvoljeno. Troškovi obrade krvi su definisani cenovnikom RFZO i identični su i za državne i za privatne klinike - kaže ona.
Dodaje da bi Institut uskoro trebalo da dobije dragocenu opremu za frakcinisanje krvi čime bi se sprečilo bacanje krvi.
- Nije u pitanju jedan aparat jednog proizvođača, već se radi o složenom proizvodnom lancu. Svi postupci nabavke u Institutu, uključujući i Odeljenje za frakcionisanje plazme, obavljaju se u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. U ovom trenutku nemamo preciznu informaciju, kao ni predračun za hladnjaču koji zavisi od precizne tehničke specifikacije neophodne za zakonom propisano, adekvatno čuvanje humane plazme - objasnila je doktorka Savić.
