Meksikanac usred srpske dijaspore
Prodavci raznih rukotvorina nudili su suvenire koji će zemljake podsećati na zavičaj, dok će im u tuđini šljivovica buditi mirise rodnog kraja. Kao i ranijih godina, u selu Lipovica organizovano je takmičenje u nadvlačenju konopca, bacanju kamena s ramena, skoku udalj, hajdučkom višeboju, staroj čobanskoj igri klis. Deca su se trkala dok su u rukama nosila kašiku s jajetom, a seljanke su se nadmetale u brzom predenju vune.
U ime dijaspore gostima i domaćinima se najpre obratio Radoljub Mišković, koji je sa suprugom Leposavom radio u Inzbruku i Sikirhenu kod Salcburga, gde su napravili kuću u kojoj živi njihov sin Zlatan sa suprugom Suzanom. Imaju tri ćerke - Milu, Maju i Marinu i sina Milana.
Mišković je prisutnima preneo pozdrave zemljaka koji zbog posla nisu mogli da dođu, a organizatorima se zahvalio što neguju tradiciju i stare običaje i poželeo da ova manifestacija traje još dugo godina. Sa njim je prvi put došao i njegov prijatelj Zoran Nikolić iz Poljane kod Požarevca, koji je u Beču već 23 godine. U carskom gradu živi sa suprugom Natašom, sinovima Nenadom i Nikolom, i snajom Bjankom i unukom Markom.
- Ja sam penzioner, ali nisam se vratio u Srbiju. Svi članovi moje porodice imaju oba državljanstva. Doduše, mnogo vremena provodim u otadžbini. Dolazim zbog prijatelja, a radim i neke projekte sa opštinom Despotovac. Želeo sam da dođem u Lipovicu, jer volim našu muziku, igru i običaje - rekao je Zoran za "Vesti".
Milašin Stojanović iz Panjevca kod Despotovca od 1989. godine je radio u kantonu Uri Aldorf u Švajcarskoj. U rodni kraj se vratio pre pet godina, dok je njegov sin Darko još uvek u Švajcarskoj. Ističe da je Lipovica jedino selo u opštini koje organizuje ovakve svetkovine za dušu.
Najzanimljiviji gosti na manifestaciji svakako su bili stranci. Holanđanka Leoni fon Sprendal i Meksikanac Botardo Lopez iz Gvadalahare upoznali su se na železničkoj stanici u Beogradu i rešili da zajedno obiđu ovaj deo Srbije.
Čari penzionerskih dana
Grozda Milosavljević radi u Inzbruku više od 40 godina. U ovom austrijskom gradu živi sa suprugom Slavom i sinovima Zoranom i Goranom.
- Prvi put smo došli zbog ove manifestacije. Ranije nismo mogli zbog posla, a sada smo penzioneri i možemo da doputujemo kad god zaželimo. Čuli smo da je ovo divan događaj. Došli smo da vidimo i da možemo da pričamo kako i u Srbiji ima nečeg lepog. Uglavnom, ima dosta hrane, pića, a možemo i da se veselimo. Ali, u zavičaj nećemo da se vraćamo prvenstveno zbog toga što ne želimo da se odvajamo od dece - rekla je za naš list Grozda.
- Došli smo da vidimo vodopad Buk i saznali za festival. Odlučili smo da ga posetimo, jer Botardo svira akordeon, a ja izvodim šou sa vatrom. U Srbiji smo nedelju dana. Ljudi su veoma fini. Inače, putujem kako stignem, pešice, autobusom ili autostopom. Ponekad spavam napolju, nekada u hotelu. Kada čovek spava pod vedrim nebom, ume da bude i hladno. Proputovala sam čitavu Evropu, bila sam i u Indiji, gde sam živela dve godine, Maroku, Nepalu... Posle ovog proputovanja vraćam se na Maltu, gde živim - ispričala nam je Leoni.
I Botardo, koji, kako nam je rekao, putuje po svetu i otkriva ga, obišao je Evropu, ali namerava da prokrstari Aziju, Afriku i Siciliju. Nosi lepe utiske iz Italije i Rumunije.
- O Srbiji ne znam dosta, ali planiram da ostanem da bolje upoznam ljude i možda naučim i srpski jezik. Ovde mi se veoma sviđa, a ljudi su gostoljubivi i podsećaju me na moj narod. Dopada mi se i srpska hrana, oduševio sam se ćevapima i šljivovicom, a zaljubio sam se u pejzaže. Lepo je spavati napolju, u jedinstvu sa prirodom, ložiti vatru i uživati u svim čarima - rekao nam je Botardo, neočekivani gost na Lipovačkim letnjim noćima.
Mišel Sondsen i Mišel Benkel iz mesta Van Sprendal u Francuskoj, došli su zbog Guče, pa su rešili da obiđu i ovaj kraj. Na internetu su našli Etno-kuću "Milanović", koju drže Jasmina i Bojan, čiji su otac Milutin i majka Radojka u Salcburgu skoro pola veka. Videli su da je odlično ocenjena u bukingu i bolje preporuke nije bilo.
- U Srbiji smo po treći put, a ovde nikada nismo bili. Najviše nam se dopadaju planine i ovaj mir. Ova manifestacija nam je veoma zanimljiva. Ja, inače, u svojoj zemlji organizujem festival divova. Pet metara visoke divove nose dva muškarca koja i igraju. Pored Francuske, ovaj festival organizuje se u 16 zemalja - veli Sondsen.
Njegovom prijatelju Benkelu najviše se dopada što su ljudi u Srbiji srdačni i dobri, oduševljen je osećajem spokoja koji pruža priroda. Prema njegovim rečima, u Francuskoj postoje slični hepeninzi poput Lipovačkih letnjih noći, na kojima doduše nema toliko hrane. Jedino ima piva.