UŽAS: U Srbiji ukradu jednu bebu nedeljno
Kako navode iz grupe, cilj zakona je utvrđivanje svih činjenica i okolnosti na osnovu kojih se može utvrditi istina o položaju dece za koju se sumnja da su nestala u porodilištima u Srbiji, a sa druge strane, izvršavanje obaveze Republike Srbije iz presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Jovanović protiv Srbije. Srbija je tom presudom obavezana da "preduzme odgovarajuće mere u cilju ustanovljavanja mehanizma koji bi omogućio svim roditeljima u sličnim situacijama da dobiju odgovarajuće odgovore i naknadu".
- Nacrt zakona objavljen je na veb stranici Ministarstva pravde, a javna rasprava će trajati 45 dana, odnosno do 15. septembra - navode iz Ministarstva pravde.
- Kada zamenici javnog tužioca budu radili na predmetima nestalih beba, biće im potrebni lekovi za smirenje - kaže Vladimir Čičarević iz Udruženja roditelja nestalih beba, povodom završetka Nacrta zakona o nestalim bebama.
On dodaje da je "apsolutno svaki predmet sličan i za 90 odsto njih moraće da proglase izlažiranu smrt novorođenčeta".
Prema ovom zakonu, roditelji nestalih beba kojima država nije bila u stanju da pruži adekvatan odgovor o sudbini nestalog deteta, dobijaju odštetu u visini do 10.000 evra. Nacrt pomenutog zakona predviđa da podnosilac tužbe ili krivične prijave u roku od 30 dana dostavi dokumentaciju koja podrazumeva pol deteta, uzrok smrti, način saopštavanja, podatke o obdukciji...
- Moram priznati da mi je pomalo smešan taj deo u zakonu. Tačno je da se traži pol deteta, ime, prezime i slično. Pa da li znate koliko je slučajeva da u papirima za jednu porodilju i dete u bolničkoj dokumentaciji piše žensko, a u papirima matične službe piše muško? Da li znate da u matičnim knjigama i izvodima iz MK u rubrici "Ime i Prezime" ne piše ništa? Siguran sam da je to jedan mali paradoks, jer ministarstva i tužilaštvo apsolutno ne znaju ništa u vezi s dobijanjem dokumentacije. Na primer, Višegradska ne daje dokumentaciju ni do šest meseci, iako je zakonski rok 15 dana. Naravno, niko za ovo ne odgovara. Dokumentacija je najbitnija, jer ona dokazuje malverzaciju, lažiranje i pranje dokumenata koja su krucijalna kao dokazni materijal - naglašava Čičarević.
Prema njegovim rečima, nemoguće je utvrditi tačan broj ukradenih beba bez pravosnažnih presuda. Ipak, pretpostavka je da je tokom potonje četiri decenije ukradeno više od 10.000 beba, ali da ta cifra sada lako može da prelazi i 100.000. - U Udruženju "Roditelji nestalih beba Srbije" smatramo da apsolutno u svakom slučaju možemo da otkrijemo koje karike su učestvovale u lažiranju smrti novorođenčadi. Tačno je da imamo problem u krivičnom postupku, a to je "zastarelost", što znači da ne može da se sudi retroaktivno, ali smo mi i za to spremili odgovor i rešenje koji se trenutno još priprema u našoj kancelariji. Tvrdim i da zakon nije jedini način da se reše slučajevi nestalih beba, jer država ima još nekoliko mehanizama koje će morati da upotrebi - ističe Čičarević.
On ukazuje da se krađa beba u srpskim porodilištima, u najmanju ruku, dešava jedanput nedeljno. - Iza ove informacije stojim svojim životom, jer je nemoguće da u jednoj nedelji u Višegradskoj umre 12 beba. Lično sam video taj dokument, ali naravno neću reći ko mi ga je pokazao. Uzmimo da u jednoj nedelji umre u proseku osam beba, puta pet sedmica, to je 40 beba. To nisu fetusi i rane trudnoće, to su bebe koje se nose na sahranjivanje u grobnicu gde se sahranjuju preminula novorođenčad od šest meseci trudnoće pa nadalje. Znači, 40 beba mesečno u jednoj bolnici, a gde su desetine drugih bolnica, dodaje on.