"Evropa želi da sruši Putina ili da se Rusi 'unormale'?"

- Da li očekujemo promenu režima u Moskvi? Ili želimo da Rusija počne da se ponaša “kao normalna evropska država”, odnosno ona koja želi da bazira svoj uticaj na privlačnosti pre nego na prinudi - pita se Liikova.

Na ova pitanja treba odgovoriti pošto se pojavljuje tema obnove sankcija. Prema ovoj analizi, bolje je sagledati prirodu problema kako bi se “videla uloga koju sankcije mogu da odigraju u rešavanju tog problema”.

Moskva, sa druge strane, tačno zna šta hoće: Rusija razmišlja u okvirima “sfera uticaja” i spremna je da svima jasno pokaže šta smatra svojom sferom. Za ovakav način razmišljanja delom je odgovoran predsednik Vladimir Putin, ali je on i duboko ukorenjen u ruskoj istoriji.

S obzirom da, po Liikovoj, “dve strane posmatraju stvari kroz potpuno drugačije paradigme”, pat pozicija između Rusije i Evrope je morala da usledi. Da se to nije desilo u Ukrajini, bilo bi negde drugde. Deo razloga je u tome što sada, 25 godina od raspada Sovjetskog saveza, države koje su bile deo SSSR-a žele bolju upravu i više moći da budućnošću upravljaju onako kako one žele.

- Ovo se manifestuje u nezgodnom, ali neizbežnom evolutivnom procesu koji EU nije pokrenula i koji ona ne kontroliše, ali ne može da učini ništa drugo do da ga podrži. Moskva je, sa svoje strane, koncentrisana na elite koje može da kontroliše i prema tome neizbežno će se protiviti post-sovjetskom procesu. Sukob je sistematski i verovatno će se ponavljati dokle god osnovne postavke ne budu promenjene - piše Liikova.

Ono što, po njoj, lideri EU treba da shvate kada raspravljaju o dodatnim sankcijama, jeste to da su Rusija i Evropa usred dugoročnog sukoba koji ne može biti brzo rešen.

Liikova zaključuje da će promene biti duboke samo ako sami Rusi oduzmu kredibilitet i svrgnu sadašnju vlast u Moskvi. Tu su faktor sankcije za koje smatra da Brisel treba da primenjuje sve dok Rusija ne ispuni uslove koje je postavila EU, a to su puna primena dogovora iz Minska i vraćanje Krima Ukrajini.