Dan kad su banke zamenile tenkove (3): Trojka diktira terapiju

Nema, dakle, sumnje da je Šojble nudio Grcima izlazak iz evrozone (što bi, posledično, moglo da znači i izlazak Grčke iz EU), ali da to bude "prijateljski" razlaz, manje bolan po evrozonu i Uniju. Po većini tumačenja u Londonu, Šojble je ovo učinio zbog isključivo nemačkih interesa, mada bi planirani grčki izlaz iz evra bio - sugeriše se - daleko bolji od onoga što se kasnije dogodilo.

Kada je 2008. godine kapitalizam bio zapao u krizu, Jozef Štiglic je upozoravao da razmera krize preti da označi kraj "neoliberalizima", te da će biti neophodno pronaći novu ekonomsku strukturu. Ali, EU je tada odbila bilo kakav razgovor o ekonomskim stimulacijama, izuzev masivne finansijske podrške bankama ("kvantitativno olakšanje!") čiji su neoprez i pohlepa i doveli do svetske finansijske krize.

I lanac kolapsa je krenuo.

Grčka je u tom lancu bila najslabiji beočug. Sledile su Španija, Portugal, Irska, Italija... U svim tim zemljama Trojka je diktirala njenu terapiju.

U Grčkoj su, međutim, ekonomski uslovi bili gori nego drugde; bili su na rubu državnog kolapsa. Četvrt miliona Grka našlo se na spiskovima za humanitarnu novčanu pomoć kojom bi kupovali hranu ili plaćali struju. Procenat dece koja su se našla u zoni siromaštva skočio je sa 23 posto 2003. godine, na 40 posto 2014. godine, dok se trenutno taj procenat približio brojki od 50 (!).

U martu ove godine, nezaposlenost mladih Grka iznosila je 49,7 posto; 300.000 Grka ovog trenutka nema pristupa električnoj struji, a 54 posto se vodi kao "neuhranjeno". Penzije su od 2011. godine pale za 27 posto.

Londonski "Miror" zaključuje da je EU "uspela da uništi političku alternativu (ovakvom stanju) koju je Siriza simbolizovala".

Timoti Gajtner, bivši direktor američkog Trezora, poznat je po izjavi kako se odnos ministara finansija EU prema Grčkoj može sumirati u stav: "Dozvaćemo mi Grčku pameti. Izdiktiraćemo joj lekciju, lagali su nas i zato će biti propisno kažnjeni".

Gajtner, međutim, skreće pažnju na cenu koju bi EU morala da plati za Grekzit, pa pita ko bi u tom slučaju izvukao deblji kraj: "Možete vi tim Grcima da zgazite nogom na glavu ako vam je to po volji, ali u tom slučaju pre Grka morate da ojadite investitore koji su im posudili milijarde". To praktično znači da bi Nemačka morala da "popije" najveći deo grčkog bankrota...

Na nemačke i francuske banke otpada najveći deo grčkih dugova. "Fajnenšel tajms" piše da je spasavanje ovih nemačkih i francuskih banaka sada postala politika EU, što znači - poreskih obveznika u Uniji. U tom poslu Britanija, koja nije članica evrozone, ne želi da učestvuje.

Vesti koje su iz MMF procurile u londonski Siti govore da je, napokon, restrukturiranje ili, možda, neko otpisivanje dela grčkih dugova postalo jedna od opcija za razmišljanje.

Informacija nije do kraja potvrđena, ali zajedno sa njom ide i poruka insajdera iz Berlina da Nemačka ostaje pri stavu Angele Merkel: Restrukturiranje možda, ali najpre kontrola izvršavanja obaveza koje je Cipras prihvatio.

I na kraju, sve se još jednom vraća na početak: Kapitulacija Ciprasa ne znači ni izdaleka neku "novu zoru" Grčke, nego znači još patnji i odricanja već osiromašenih Grka, uz striktan nadzor "finansijskih terorista" sa osmatračnice sa koje Angela Merkel može svakog trenutka da Ciprasu i Grčkoj isključi aparat za disanje.

Kraj