"Referendum u Srpskoj - kršenje Dejtonskog sporazuma"
Prema njegovom mišljenju, neodgovorno je i krajnje štetno što su u BiH nakon skoro dvadeset godina i dalje svedoci temeljnih osporavanja mirovnog sporazuma, umesto da svi napori budu okrenuti ka izgradnji bolje budućnosti za građane te zemlje.
Pročitajte još:
* "Izetbegović želi unitarnu i šerijatsku BiH"
* Zbog čega Zapad i dalje čuva "nedovršenu i neuspelu" državu BiH?
Incko je za sarajevski portal Klix.ba dodao da namera Dejtonskog sporazuma, uključujući i Ustav BiH, koji se nalazi u aneksu sporazuma, nikada nije bila da državne institucije ograniči samo na one koje se navode u Ustavu BiH.
- Upravo suprotno, Ustav je jasno omogućio uspostavljanje dodatnih državnih institucija. Državno pravosuđe je zato čvrsto zasnovano na mirovnom sporazumu i Ustavu ove zemlje - objašnjava visoki predstavnik.
Ustavni sud BiH, dodao je, utvrdio je da su Državni sud i Tužilaštvo uspostavljeni kako bi se ispunila obaveza države da izvršava državne ustavne nadležnosti.
- Sporazum i Ustav BiH kažu da su sve odluke Ustavnog suda BiH konačne i obavezujuće. Ne može biti jasnije - poručio je Inzko.
On je dodao da na svim nivoima vlasti postoji institucionalni okvir za razgovore o pravosuđu i za preduzimanje mera da se poboljšaju i ojačaju pravosuđe i njegovi zvaničnici.
- U slučaju državnog pravosuđa, tu su državne institucije da preduzmu mere za jačanje i poboljšanje tih institucija. Ali to se ne radi. Umesto toga, imamo političare koji žele da idu u suprotnom smeru, žele da oslabe institucije koje imaju ključnu ulogu u borbi protiv korupcije - smatra visoki zvaničnik.
Incko navodi i da je činjenica da su građani nezadovoljni pravosudnim institucijama na svim nivoima, uključujući i entitete, ali zaključuje da postoje instrumenti kako bi se to promenilo - "zakoni, koji se donose u parlamentima, a ne na referendumima".