Nikolić: Hrvatska paradom poručuje Srbima da se ne vraćaju
-Organizovali su i vojnu paradu. Naravno da paradom nisu obeležili Dan pobede nad fašizmom i nacizmom, Dan pobede nad koncentracionim logorima i genocidom. Kud bi protiv sebe - naveo je predsednik u govoru kojim će se obratiti prisutnima na Akademiji povodom Dana sećanja na stradale i prognane Srbe.
Paradom su proslavili dan kada su nekažnjeno pobili i proterali svoj narod, navero je Nikolić i dodao:
- Paradom kažu živim i proteranim Srbima: ne vraćajte se, sve vas čeka ponovo - poručio je Nikolić, ističući da je pre 20 godina, proterivanjem i ubijanjem Srba iz Hrvatske, dovršen istorijski zadatak Pavelićeve Nezavisne Države Hrvatske.
Kako je naveo, za samo 48 sati, u zverskoj akciji sa elementima genocida, koju je jedan deo svetske zajednice inicirao, a drugi ostao tragično nem i nezainteresovan, jer su ubijani i proterivani bili Srbi, rešen je hrvatski problem koji se zvao Republika Srpska Krajina, teritorija pod zaštitom Ujedinjenih nacija.
Srbija se, prema njegovim rečima, moli da se takvo zlo nikada i nikome ne ponovi.
- Činimo to mada izgleda da ne može samo jedna strana, srpska, konstantno da pruža ruku pomirenja i saradnje, a da druga strana na sva zvona slavi tuđu nesreću i bol - rekao je Nikolić.
Hrvatska nije omogućila sistematski i održiv povratak
Članice Kuće ljudskih prava saopštile su da Hrvatska ni nakon 20 godina od akcije "Oluja" i proterivanja preko 200.000 etničkih Srba nije omogućila njihov sistematski i održiv povratak.
U saopštenju se navodi da je Zakonom o odgovornosti za štetu nastalu usled terorističkih akata i javnih demonstracija i Zakonom o odgovornosti Republike Hrvatske za štetu uzrokovanu od pripadnika hrvatskih oružanih i redarstvenih snaga tokom Domovinskog rata Hrvatska praktično onemogućila žrtve da potražuju naknadu štete od države Hrvatske.
Članice te organizacije ukazuju i da Srbija nije ispunila svoje obaveze prema žrtvama, a u prilog tome kažu navode prinudnu mobilizaciju izbeglica i uskraćivanje prava na novcanu pomoć koje imaju po Zakonu o pravima civilnih invalida rata.
Godišnjica akcije "Oluja", smatraju te organizacije, treba da služi kao podsetnik da su za njeno obeležavanje neophodni konkretni postupci država kojima bi se žrtvama pružilo potrebno priznanje, obeštećenje i omogućena prilika za dostojan život.
- Posle 20 godina ignorisanja i ponižavanja, naš stav prema žrtvama više ne sme biti simboličan i stati u Dan žalosti i zastajanje sa radom na jedan minut, zbog čega članice Kuće ljudskih prava poziva Vladu, ali i Skupštinu Srbije da se položaju žrtava u našem društvu posvete i na adekvatan način odgovore potrebama ove marginalizovane grupe - pišu članice te organizacije.
Nju čine Građanske inicijative, Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava i Centar za praktičnu politiku.
