Pozadina nuklearnog sporazuma sa Iranom (2): Sukob u Vašingtonu oko Izraela
- Naravno, u iskušenju smo da, imajući u vidu svet posle potpisivanja nuklearnog sporazuma sa Iranom, bliže analiziramo regionalne konflikte čije izazivanje od strane Zapada ima za cilj Rusku Federaciju, poput onoga cilja koji je rasplamsao rat u Siriji i koji nikako nije jedini. Turski predsednik Erdogan je sve učinio da se svrgavanjem svog ličnog prijatelja Asada, na Srednjem istoku, domogne nove uloge sledbenika osmanzima - piše Vimer u autorskom tekstu.
- Međutim, Erdogan je bombardovanjem Kurda proteklog vikenda, ispustio iz vida da će Izrael preduzeti sve da podrži sve kurdske aspiracije. Da li je u pitanju nova sloboda delovanja protiv Tel Aviva koju su SAD stekle putem nuklearnog sporazuma sa Iranom, kada je ovo bombardovanje Kurda usledilo po izričitom američkom odobrenju? Kada govorimo o nuklearnom sporazumu sa Iranom u fokusu se nalazi - Izrael - dodaje autor.
Pogrešna karta?
"Ovo ne važi samo za odnose između Tel Aviva i Teherana, koji su nekada jedan drugom padali u zagrljaj, koliko je usmereno protiv treće strane. Izrael je značajan faktor u samom Vašingtonu kada je reč o globalno najvažnijim pitanjima. Zar je moguće da su pri tome u isti mah dva igrača: republikanci u SAD i izraelski premijer Netanjahu, zaigrala na pogrešnu kartu?", pita se Vimer.
- Nije pala u zaborav činjenica da su u SAD demokrate tradicionalni sagovornici prijatelja Izraela. Naravno, predstavljalo je pravu senzaciju do koje mere su republikanci zaoštrili stvari. Oni su išli čak do jednog, u čitavom svetu neuobičajenog, otvorenog napada na izabranog predsednika države, kada su bez Obamine saglasnosti Benjaminu Netanijahuu kao premijeru i prijatelju republikanaca, dopustili da održi govor u Kongresu - komentariše iskusni nemački političar i nastavlja: "Kada oslušnemo retoriku senatora Mekejna, onda moramo dobro da porazmislimo o namerama izraelskog premijera u slučaju njegovog trajnog flerta sa republikancima."
Podrška republikancima
Po Vimeru je najavljeni veto predsednika Obame u slučaju bilo kakve opstrukcije od strane Kongresa u vezi sa nuklearnim sporazumom, sasvim jasno osvetlio jednu stvar: dugogodišnja politika (SAD) nije bila uspešna. "Pod znakom pitanja je da li će u ovakvim okolnostima budućnost određivati bliskost između republikanaca i snaga naklonjenih Izraelu. Sa gubitnicima se nerado grlimo. U ovakvom slučaju, mora se", primećuje on.
- Ovo važi i za nuklearni sporazum sa Iranom kada pravimo fine analize i drugih centralnih komponenti u američkim predsedničkim izborima. Kao što se zna svuda u svetu, postoji gruba podela među onima koji finansiraju ratno zamešateljstvo koje Amerikanci označavaju rečju "izbori". Na strani demokrata to su advokati. Eto razloga više da se radujemo Transatlantskom sporazumu TTIP-u i advokaturi. Tu se ubraja i industrija zdravlja. Kako nam otkrivaju razne publikacije, republikance neograničenim milionima dolara podržavaju lobi proizvođača oružja (u svakoj formi) i naftni koncerni - zaključuje autor osvrta.
"Naftni" izbori
Da li će naftna industrija SAD zbog onoga što je predsednik Obama nuklearnim sporazumom učinio mogućim i dalje biti na strani republikanaca, budući da joj je demokratski predsednik učinio dostupnim raspoložive kapacitete rafinerija za preradu specijalne iranske nafte, a i više od toga? Bečki sporazum je iz temelja promenio osnovnu strukturu predstojećih predsedničkih izbora u SAD. Sada je na redu da sve ovo zapamti samo još gospodin Glasač, koji treba da pritisne taster elektronskih glasačkih mašina, baš onako kako su demokrate preporučile Venecueli. A, rezultati nisu izostali ni tamo!