Iako bi imali koristi, Kitarovićka ne ide na otvaranje Sueckog kanala 2
Grabar Kitarović i čelnici triju hrvatskih lučkih uprava trebalo je da u četvrtak prisustvuju otvaranju Sueckog kanala 2, novog pravca jednog od najprometnijih plovnih putova na svetu. Nakon svih obavljenih priprema prošle sedmice i izdatih egipatskih viza za jednodnevno putovanje, lučke uprave su jedna po jedna otkazale odlazak na taj istorijski događaj, neke uz obrazloženje da su prezaposlene prihvatom kruzera.
U kabinetu predsednice smatraju da to "nije bilo slučajno, nego organizovano". Lučke uprave, kako se objašnjava, u nadležnosti su Ministarstva pomorstva, saobraćaja i infrastrukture, odnosno ministra Siniše Hajdaša Dončića.
- Ako nam je išta prednost, onda je to geostrateški položaj naših luka. Politikantstvo i manjak vizije uskraćuje razvoj tog potencijala - rekao je izvor s Pantovčaka, preneo je portal Jutarnjeg lista.
Iz kabineta predsednice kažu da im je danima nedostupan ministar Hajdaš-Dončić jer je navodno na sastancima.
- Kako je došlo do otkazivanja možemo samo nagađati. No, sigurno je da to pokazuje odnos vlade prema potencijalu naših luka - kažu izvori bliski predsednici.
Egipat je pre dve sedmice počeo da testira drugi pravac kroz Suecki kanal, novi plovni put koji će omogućiti bolju protočnost i povećanje prometa u kanalu. Ta infrastruktura, nazvana Suecki kanal Axis, duga 72 km, delomično prati Suecki kanal koji povezuje Crveno i Sredozemno more.
Predsednik Abdel Fatah al Sisi počeo je taj projekt u avgustu 2014. uz veliku pompu i ambiciozan cilj da ga završi za godinu dana.
Pozvani samo odabrani, među njima i Dačić
Postojeći Suecki kanal izgrađen je pre 146 godina i jedan je od najprometnijih plovnih putova u svetu te važno mesto međunarodne trgovine.
Al Sisi je na otvaranje pozvao "odabrano društvo", među njima predsednicu Grabar-Kitarović, francuskog predsednika Fransoa Olanda, grčkog premijera Aleksisa Ciprasa, srpskog ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića, te državnike iz Azije i Afrike.
Na Pantovčaku ističu da Hrvatska, Francuska i Italija imaju najveći interes za otvaranje novog kanala, jer su njihove luke najbliže i mogle bi biti ulazne tačke za azijska tržišta u Evropu.
Prošle je godine robni promet kroz Suecki kanal bio 962 milijuna tona. Promet luke Rijeka iznosio je 2,29 milijuna, Ploča 2,6, a Zadra 377.000 tona, odnosno ukupno 0,5 posto u odnosu na Suec.
Nakon otkazivanja lučkih uprava, predsednica je odlučila da ni ona ne ide na Suec, iako je to bila prilika za susrete s brojnim svetskim liderima.
U njenom kabinetu smatraju da je to "nadstranačko" pitanje i da je to jednodnevno putovanje imalo smisla samo ako hrvatske luke ostvare poslovne kontakte i iskoriste razvojne prilike u vreme kada već godinama posluju ispod svojih kapaciteta