Novi sukobi ispred grčkog parlamenta
Oko 30.000 demonstranta ispunilo je centralne atinske ulice uzvikujući "Objavili su rat. Sada uzvraćamo" pošto je parlament sa 172 glasa "za" i 121 "protiv" usvojio mere kojima se smanjuju plate i penzije zaposlenih u državnim službama i povećavaju porezi, javljaju svetske agencije.
"Uradili smo ono što je bilo neophodno, ne ono što je bilo lako", rekao je grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu posle glasanja, dodajući da bi bez tih mera zemlja otišla u najdublju recesiju u kojoj je ikada bila.
Protesti ranije danas su uglavnom bili mirni, za razliku od jučerasnjih, u kojima je poginulo troje ljudi a 59 povređeno.
Papakonstantinu je u parlamentarnoj debati ocenio da Grčka može da izbegne bankrotstvo samo ako uzme novac iz zajedničkog spasilačkog paketa 15 članica evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Vlade članica evrozone sada treba da obezbede podršku svojih parlamenata za pozajmicu Grčkoj a lideri zemalja Evropske unije će sutra u Briselu raspravljati o tome.
Opozicione partije su kritikovale uvedene mere navodeći da su preoštre da bi ih narod mogao podneti.
Premijer Grčke Jorgos Papandreu izbacio je iz poslaničke grupe PASOK troje poslanika koji su bili uzdržani tokom glasanja, čime su njegovi socijalisti ostali sa 157 poslanika u parlamentu od 300 mesta.
Grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu u parlamentarnoj debati je ocenio da Grčka može da izbegne bankrot samo ako uzme novac iz zajedničkog spasilačkog paketa EU i MMF-a, preneli su mediji.
Papakonstantinu je istakao pre glasanja da Vlada nema drugog izbora nego da uvede mere štednje, samo dve nedelje pre dospeća na naplatu obveznica u vrednosti devet milijardi evra.
On je rekao u parlamentu da se zemlja nalazi na dve nedelje od bankrota.
Prema njegovim rečima, 19. maja Atina mora da otplati deo duga vredan 12 milijardi dolara, ali da u državnoj kasi tih para nema.
U obraćanju parlamentu, grčki ministar finansija je istakao da su uslov za dobijanje pomoći drakonske mere štednje.
Mere štednje kojim bi, prema računici grčke Vlade, zemlja uštedela 30 milijardi evra u naredne tri godine, podrazumevaju zamrzavanje plata u javnom sektoru do 2014. godine, zamrzavanje ili smanjenje penzija, povećanje PDV sa 19 na 23 odsto.
Takođe, predviđeno je povećanje akciza na gorivo, cigarete i alkohol do 10 odsto, jednokratni porez na profit plus porez na nekretnine i kockanje i ekološka taksa, kao i podizanje prosečne starosne granica za odlazak u penziju sa 61 na 63 godine.
Grčka javnost nezadovoljna je merama Vlade, a tokom glasanja ispred parlamenta je protestovalo nekoliko hiljada ljudi.
Grčki premijer je, obrazlažući ranije u toku dana zakon pred poslanicima, dan pošto je ulicama Atine protestovalo oko 50.000 ljudi a u zapaljenoj banci je živote izgubilo troje službenika, izjavio da hitno treba početi rad na oporavku posrnule privrede, čiji su problemi u vezi sa ogromnim dugom i deficitom doveli u opasnost čitavu 16-članu evrozonu.
"Hitne mere štednje su uslov koji je potreban da bismo povratili kredibilitet i dobili na izgubljenom vremenu. Vreme je da se dogode velike promene koje su odlagane godinama", rekao je Papandreu.
On je dodao da zemlja danas ne bi bila tu gde jeste i da ne bi tražili od Grka tako veliku žrtvu da nije bilo pljačke, optužujući time prethodnu, konzervativnu vladu za sistemsku korupciju, koja je Grčku dovela na rub bankrota.