Za ušteđevinu nema sigurne luke
Po oceni portala Infokop, to je obeshrabrujuća vest, jer nemačke štediše svake godine izgube više milijardi evra na ime kamata za štednju. To je loša vest i zbog toga što nekretnine, umetnička dela i nakit i dalje poskupljuju. U šta se još uopšte isplati investirati? Za naš novac nema sigurne luke, konstatuje autor teksta.
Pročitajte još:
* Berlin izolovan, Ciprasu otpisuju dug
* MMF: Od Grčke tražimo dela, a ne reči
Ovakva situacija ne vlada samo u Evropi, koja stenje pod bregom dugova, zbog visoke nezaposlenosti, slabog eksporta i opasnosti od raspada devizne unije, nego i u Americi, gde je slaba konjuktura. Velika berzanska firma, Katerpilar, najveći proizvođač građevinskih mašina, prošle nedelje je smanjio promet na 49 milijardi, što je preko 11 odsto manje nego lane.
Sledeća finansijska kriza nas gleda pravo u oči, piše Infokop. Indeks Daks (DAX) je u jednom danu pao dva odsto, kineske berze su nastavile pad na rate sa gubitkom od osam odsto. Ponedeljak je doneo najveći dnevni gubitak od februara 2007. godine. Prema procenama banaka, svakog meseca odlazi 70 milijardi dolara iz Kine, a emisiona banka mora da brani kurs juana deviznim rezervama.
Evropa luta
U Japanu počinju veliki protesti protiv aktuelne ekonomske politike premijera Abea. Istovremeno, u Evropi poverioci pregovaraju sa Grčkom, koja ne zna da li će za dva meseca imati istu vladu i da li će uspeti pregovori sa EU neposredno pred hapšenje šefa emisione banke i mogućeg uvođenja drahme.
Zemlje bogate prirodnim sirovinama kao Rusija, Australija i Kanada, klize u duboku recesiju ili su već u njoj. Kanada, koja je važan izvoznik nafte, već pet meseci beleži pad privrednih rezultata. Kanadski dolar je za četvrtinu izgubio na vrednosti u odnosu na period pre tri godine, a trgovački deficit je dostigao rekordni nivo.
"Vruća" jesen poranila
Najjače upozorenje da je reč o novoj finansijskoj krizi, kažu eksperti, je gorki kolaps u cenama sirovina, koji je ponovo uočljiv ovih dana. Predviđena uzavrela jesen na finansijskim tržištima došla je kalendarski mnogo ranije, zaključuje se u tekstu.