Prihod od knjige u obnovu hrama
On je, posle završene srednje škole i odsluženog vojnog roka, iz svog Draginca otišao u Švajcarsku. Danas radi u fabrici koja se bavi reparaturom turbina, a ljubav prema pisanju poezije javila se pre petnaestak godina.
- Privukla me je poezija, počeo sam da pišem, ali nisam žurio i zbirka je sada objavljena u izdanju manastira Radovašnica. Kada je došlo vreme za objavljivanje ispostavilo se da sam napisao 33 pesme, a toliko je i Hrist imao godina. Predložio bih onima koji čitaju moju zbirku da na svako "crveno slovo" pročitaju po jednu pesmu pa će tako za godinu dana sve biti pročitane i doživljene -kaže Milan.
Prema njegovim rečima, knjiga je nastala uz veliku podršku arhimandrita Radovašnice Nikolaja i dobropotočkog sveštenika Aleksandra Đurđeva, a humanitarnog je karaktera jer je sav prihod od prodaje namenjen obnovi jedne svetinje. On kaže da su mu prioriteti duhovne vrednosti, da se srpski narod preporodi i da "vaskrsnu sve svetinje", kao i da sa teologijom nema veze, osim što voli duhovnu literaturu. Prvo predstavljanje zbirke trebalo je da bude održano u Radovašnici, ali se, ipak, desilo da najpre krupanjska publika čuje pesnika kako recituje svoje pesme.
- To su sve Gospodnje pesme i Presvete Bogorodice i svetitelja - kaže on.
Mladi pesnik priča da među Srbima u Švajcarskoj postoje dve struje, jedna uspešna, verna, koja ide na slave i preslave, uranke i bdenja i nesebično pomaže crkvu u rasejanju i otadžbini, i druga, takođe uspešna, ali koja se tako ne ponaša.
- Daj drugima i Bog će ti dati. Uzmi sve za sebe i na kraju nećeš dobiti ništa - tvrdi Milan.
Za sada ne zna hoće li se nekada vratiti u Srbiju i u svoj zavičaj. Zna da je teško planirati jer, kako kaže, postoje oni koji godinama unapred planiraju, a onda im se za tren sve sruši. Milan kaže i da će se druga knjiga njegove poezije pojaviti, kada i ako tako bude trebalo da se desi jer "čudni su putevi Gospodnji".