Postali ugledni domaćini zahvaljujući dobrotvorima

O domaćinima Stojiljkovićima, mladim nezaposlenim gorštacima s petoro dece, jednom drugom do uha, jednom kozom, vernim psom i na stotine miševa u kući. Tek rođene blizance majka nije imala čime da podoji, povijali su bebe u krpe, umesto u pelene, deca nosila cipele broj veći ili manji, svejedno samo da je obuća, a pečurke svih vrsta bile su im svaki dan na trpezi. Toliko su mogli da ukradu od prirode. Tada nam je glava kuće 38-godišnji Slobodan rekao:

- Čovek mora da se rodi pod srećnom zvezdom da bi mu život bio podnošljiv ovde na planini. Izgleda da se to meni nije desilo. Teška su sirotinja bili i moji preci. A, to, izgleda da se nasleđuje -  rekao je on.

Godinu dana posle, na istom smo mestu. Izgleda da se kolo sreće okrenulo. Da je zasjala jedna zvezda iznad njihove kuće. Ko bi dole, sad je gore... Slobodan Stojiljković, iz planinskog zaseoka Berivojštica u Golemom Selu, udaljenom 30-ak kilometra od Vranja, sa suprugom 29-godišnjom Sanjom i petoro dece: desetogodišnjim Lukom, devetogodišnjim Lazarom, petogodišnjom Marijom i blizancima Pavlom i Petrom koji 9. jula napunili godinu dana, zahvaljujući dobrotvorima, čitaocima "Vesti", postao je domaćin za primer u čitavom kraju. Danas imaju 16 koza i jarca, pravo stado koje ih hrani. Tu je i 20-ak kokošaka i svinja koja se čuva za zimu.

Kad su ih reporteri "Vesti" krajem jula prošle godine prvi put posetili, imali su jednu kozu, par kokošaka i bedu na vratima. Slobodan je radio u nadnici kad je bilo posla, a Sanja, koja je 2014. godine na svet donela blizance Petra i Pavla i lečila se od tumora na desnoj dojci, tihovala je i bdela nad gladnom decom. Porođaj je bio težak i hitno je prevezena u nišku bolnicu gde su deca živa i zdrava ugledala svet, da bi se ona duže vremena posle toga oporavljala u svom domu. Ovih dana, kada smo ih posetili, oduševljeno su nas dočekali, vodili po svojim pašnjacima i ponosno pokazivali stado koza koje su oformili zahvaljujući donacijama humanih čitalaca "Vesti".

- Naš dugo sanjani san bilo je malo stado koza i nakon pisanja o nama u "Vestima" stigle su brojne donacije i kupljeno nam je sedam koza, ali i jedan jarac. Našli smo se u čudu: imali smo odjednom, sa onom našom, osam koza i jarca. Pravo bogatstvo za siromahe. Slobodan je tokom leta i jeseni kosio travu i slagao u ambare kako bismo ih prehranili zimi. Odmah je bilo mleka, a potom i prvoklasnog sira. Ne samo za nas, preticalo je i za druge. Uprkos niskim otkupnim cenama, pokušavamo da nađemo stalne kupce, po preporukama i na pijaci u Vranju i centralnom selu Vlase u Poljanici. Gledamo da zaradimo onoliko da možemo da održavamo stado, da ga malo još i uvećavamo i da nismo gladni. Za drugo doduše nemamo: za bolju odeću deci, neku delikatesnu hranu, letovanje na moru, ali smo srećni i zadovoljni. Obrazi naše dece se rumene, naveče ležemo s mišlju šta ćemo sutra novo da uradimo, u naš skroman dom vratio se smeh. Zato i želimo i ovoga puta da izrazimo veliku zahvalnost svima koji su nam pomogli da se konačno osećamo pravim domaćinima na našem kućnom ognjištu - poručuju Stojiljkovići i uz osmeh dodaju: "Ako Bog da, biće jednom i para -

Verovatno da nema lepšeg kraja priče od ove ni za nas u Humanitarnom mostu, a ni za brojne ljude koji su im mesecima slali i deo sebe kroz svoju nesebičnu pomoć. Hvala vam, mi s ponosom zatvaramo jednu ljudsku sudbinu, jednu porodicu smo zbrinuli, pomoć dali u prave ruke i sada ostavljamo Stojiljkoviće na svojim nogama. Od sada će se sami nositi sa životom, sa nevoljama i radostima, znajući da im je ruka prijatelja i zemljaka omogućila lepšu budućnost.