I to je (bio) Balkan: Rusko-srpski ustanak

Tamošnju raju trebalo je podići na oružje uporedo s ruskim operacijama u Moldaviji.

Sava je računao da će dobro smišljena akcija Srba protiv Turaka na Balkanu oslabiti sultana.

U prvom planu strategije ovog mudrog Hercegovca je bio njegov lični prijatelj vladika i knez cetinjski Danilo Petrović.

Kada je u februaru 1711. godine na saboru u Moskvi ruski narod obavešten o ratu protiv neprijatelja Hristovog, u carskoj proklamaciji je tada prvi put pomenut i očajan položaj južnih Slovena i Grka u turskom ropstvu.

Među dokumentima kabineta Petra Velikog otkriven je i ratni plan koji je njegov savetnik Vladislavić sastavio za pohod protiv Turaka na evropskom jugu, u kome stoji:

"Pisati pismo Dubrovačkom senatu, a tako isto i srpskim kneževima i drugim njihovim glavarima, obećavajući im za neko vreme velike privilegije (za ratnu saradnju). Srpskog kurira, koji je poslan od strane mitropolita, vratiti natrag da saopšti njihovim glavarima da i oni sa ostalim dignu narod na oružje, i da ga u slozi sa njima, i naoružavši se, pođu na nevernike."

Veći deo ovog plana bio je izvršen.