Tajne života koje nauka još nije objasnila

Bez obzira na to koliko truda ulažu i koliko su tehnologije otišle napred, neke pojave su ostale duboko zakopane i sebično skrivaju svoju tajnu od očiju svih nas. I taman kad naučnici pomisle da su na tragu otkrića i rešenja zagonetke, vrate se na početak. Tako nauka još nije dala odgovore zašto se životinje ponašaju na jedan, a ne na drugi način, ili zašto cveće raste svuda, od pustinja do dalekog severa... Ko zna, možda jednog dana i saznamo pravu istinu.

1. KRAVE NA PAŠI

Skriveni kompas

Uzgajivačima goveda vekovima izmiče zagonetka da je krava, pripitomljena još u praistorijsko vreme, obdarena svojevrsnim kompasom. Proučavanjem satelitskih snimaka sa Gugla uočeno je da se stado okreće u smeru sever ili jug. Zašto to rade, ne zna se. Naučnici ne znaju odnosi li se ta pojava na navigaciju ili neki pogrešni pokušaj odbijanja grabežljivaca. Ukoliko duva snažan vetar na uzbrdici, zna se da krave telo okreću po dužini da bi umanjile rasipanje vlastite toplote, u hladnim zimskim jutrima izlažu se postrance da upiju što više sunčevih zraka.

2. POVRATAK SISARA U VODU

Vladari okeana

Sisari su se pojavili pre 210 miliona godina i pošto su osvojili kopno, neki su odlučili da se vrate u more. Najprilagođenija grupa morskih sisara, koja obuhvata kitove, pliskavice i delfine, spadaju u red cetacea. Neki, kao što su foke i morski lavovi, vode pretežno vodeni život, ali većina dolazi na kopno da rađa mladunce. Drugi su potpuno raskrstili sa kopnenim životom poput kitova. Kada su kopneni oblici života evoluirali iz vodenih dobili su udove koji su pogodni za kretanje tlom. Međutim, opet su se vratili u vodu, iako je teže za kopnene životinje da se nastane u moru, nego obrnuto, budući da kretanje kroz vodu zahteva puno više energije.

3. ALKALOIDI U BILjKAMA
Proizvođači otrova

Alkaloidi su bazni azotni proizvodi biljaka koji imaju specifično dejstvo na organizam ljudi i životinja i uglavnom su otrovni. Do sada je otkriveno oko 5.000 raznih alkaloida, a prvi izolovani čisti alkaloid bio je morfin 1806. godine. Desetak godina posle toga, 1817, otkriven je narkotin, a samo godinu dana kasnije strihnin. Mak, koji sadrži morfijum, naučnici smatraju da služi za odvraćanje grabežljivaca, ali kako može pomoći u zaštiti biljke, nikome nije jasno. Takođe, količina alkaloida u biljci može se menjati čak i u toku dana i noći sa razlikom i do 40 odsto. Tako se iz nezrelog maka dobija više opijuma uveče nego preko dana

4. CVEĆE JE SVUDA

Osvajač planete

Cvetnice su najrasprostranjenija vrsta biljaka. Zanimljivo je da ih je nekada davno bilo daleko manje. Cvetnice su preuzele druge tipove biljaka u kratkom periodu od pre oko 400 miliona godina, a danas čine 90 posto svih biljnih vrsta na Zemlji. Taj problem toliko je mučio Čarlsa Darvina da ga je nazvao "odvratnom misterijom". Brza evolucija cvetnica ide direktno protiv njegove teorije spore evolucije prirodnom selekcijom. Budući da biljke ne ostavljaju nikakve fosile, bilo je teško odrediti kako je ova vrsta skitnica došla niotkuda i tako brzo osvojila sve.

5. BIODIVERZITET U BLIZINI EKVATORA

Tropski virusi

Kako se od hladnijih delova planeta približavate ekvatoru, primećuje se sve više biljnih i životinjskih vrsta. To je prvi uočio nemački istraživač Aleksandar fon Humbolt pre 200 godina. Približavanjem ekvatoru prirodni svet kao i ljudske kulture postaju sve raznolikije i energičnije, baš kao i bolesti. Smrtonosni virusi u Africi ili Južnoj Americi ne haraju samo zbog lošeg zdravstvenog sistema u nerazvijenim zemljama, nego su mnogo aktivniji i raznovrsniji u južnim zemljama u odnosu na severne. Postoji tridesetak teorija koje pokušavaju odgovoriti na to pitanje.

6. PARADOKS FITOPLANKTONA

Alge i bakterije

Fitoplanktoni su mikroorganizmi koji naseljavaju slatke i slane vode i uključuju brojne podvrste. Neki fitoplanktoni su bakterije, neki su protisti, a većina su jednoćelijske biljke. Najbrojniji predstavnici krupnijeg fitoplanktona su alge kremenjašice, a sitnijeg zelene alge, zlatne alge, svetleći bičaši i cijanobakterije. Naučnicima nije jasno kako su uspele da prežive budući da su resursi vrlo ograničeni. Neki fitoplanktoni uzimaju azot, a neki mogu da žive u područjima gde nitrata ima malo. Fenomen se naziva paradoksom obogaćenja.

7. ARGENTINSKI MRAVI

Agresivni osvajači

Argentinski mravi su uspeli da kolonizuju tri kontinenta. Sve tri superkolonije ovih mrava u Evropi, Južnoj Americi i Aziji sastoje se od mrava koji imaju iste genetske osobine. Društvena struktura tih superkolonija zbunjuje nauku već neko vreme. Pre oko 80 godina oni su dospeli u Evropu, najverovatnije sakriveni u biljkama koje su uvezene iz Južne Amerike. Danas oni kontrolišu veliki deo Južne Evrope, pojas dužine od oko 6.000 kilometara. U pitanju je najveća superkolonija ikada zabeležena.

8. MISTERIOZNI PREDAK

Sibirski ljudi

Genetska analiza potvrđuje da su neandertalci, homo sapiens i još jedna, zasad nepoznata vrsta čoveka, imali zajedničke potomke. Do sada se smatralo da se ove vrste nisu mešale, međutim, istraživači iz novosibirskog akademskog Instituta za arheologiju i etnografiju, kao i njihove kolege iz Nemačke, Kine i SAD, izdvojili su DNK iz fragmenta kosti stopala žene-neandertalca iz Denisove pećine na Altaju u Zapadnom Sibiru, koja je živela pre oko 40.000 godina. Nepoznata vrsta ljudi je nazvana - denisovci.

9. ŽIVOTINjE KOJE ŽIVE BEZ KISEONIKA

Bića soli

Skoro svi organizmi na Zemlji žive zahvaljujući kiseoniku u nekom obliku, bilo da ga troše ili proizvode. Naučnici su u dubinama Sredozemnog mora pronašli životinje kojima kiseonik uopšte nije potreban. Reč je o loriciferama, sićušnim (veličine do 0,5 mm) morskim beskičmenjacima, koji su veličine oko pola milimetra. Otkrivene su 1983. godine. Nekad su živele od kiseonika, ali su se prilagodile okruženju na 3.000 metara dubine, gde najviše ima soli. To su prvi poznati višećelijski organizmi koji provode život u okruženju bez kiseonika.

10. SEKSUALNA REPRODUKCIJA

Nepotrebna mutacija

Osim nekih mikroba i biljaka skoro sva bića na svetu razmnožavaju se seksualno. To je evolucijska anomalija kada se uzme u obzir da je aseksualna reprodukcija ili prosto deljenje organizama jednostavno bolje u čuvanju dobrog i uklanjanju lošeg genetskog materijala. Polovina od svake vrste, to jest mužjaci, danas nisu u stanju dati potomstvo, a koriste iste količine resursa iz okoline. Seksualna reprodukcija je nastala kao niz mutacija, slučajnih promena genetske građe jedinki koje su se prenosile sa generacije na generaciju.