Rusija i Kina odbrana Rezolucije 1244
Nijedna rezolucija koja je u UN usvojena od njihovog osnivanja nije "poništena", a kad god je bilo potrebno da se promeni ono što je nalagala (ili garantovala) jedna rezolucija, usvajana je druga, sa novim sadržajem.
To znači da je pri sadašnjem odnosu snaga u Savetu bezbednosti praktično nemoguće usvojiti novu rezoluciju koja bi promenila status Kosova, ako Srbija ne bi to zatražila od dve njegove stalne članice sa pravom veta, Rusije i Kine, koje je podržavaju u odbrani teritorijalne celovitosti.
Izvor lista navodi da želja da se tako nešto uradi postoji, ali da je to samo "račun bez krčmara".
Pregovori o Kosovu destabilizacija za Makedoniju i BiH
Današnji "Blic“ prenosi izjavu Danijela Servera, analitičara iz američkog Instituta za mir, da "pregovori o statusu nisu mogući jer Albanci na to neće pristati, a SAD i EU ih neće na to prisiljavati“. "Pregovori o granicama mogu da se vode između Beograda i Prištine, mada Amerika ne bi bila srećna da se dogode jer bi to moglo da destabilizuje Makedoniju i BiH." |
U Stejt departmentu nisu želeli da posebno komentarišu "najnovije špekulacije" o njihovom navodnom "ubeđivanju Srbije" da se odrekne Rezolucije 1244, a umesto toga prosledili su zvanični komentar koji je emitovala ambasada u Beogradu, a kojem se navodi da politika vlade SAD prema Kosovu ostaje nepromenjena.
"Mi smatramo da je problem statusa rešen. Nastavljamo da ohrabrujemo Srbiju da sa Kosovom radi na rešavanju preostalih pitanja, kao što su carina i sudovi, koja utiču na svakodnevni život svih ljudi koji žive na Kosovu. Pružamo podršku svim naporima da se nađu praktična rešenja za ova pitanja i ohrabrujemo kontakte između Prištine i Beograda da ih reše na održivi način", navodi se u tom saopštenju.
Jedan američki ekspert za Balkan iz poznatog vašingtonskog instituta, koji je želeo da ostane anoniman, za "Politiku" je rekao da je "u stvari Beograd taj kome je potrebna nova rezolucija, koja bi zamenila onu sa brojem 1244", a kao razlog je naveo Evropsku uniju.
On kaže da je do nedavno mislio da pregovori Srbije sa Briselom o pristupanju EU ne mogu da se završe dok Srbija ne reši problem svojih granica, ali da je nedavno otkrio da bez tog rešenja u stvari ne mogu ni da počnu, jer je prvo pitanje na upitniku za podnošenje kandidature - opis teritorije.
Prema njegovim rečima, Srbija želi podelu, da dobije sever Kosova i manastire, ali to nije realno, a, sem toga, ima još drugih rešenja.
Britanski analitičar Tim Džuda izjavio je za BBC da se očekuje da odluka Međunarodnog suda pravde u vezi Kosova otvori put razgovorima između Prištine i Beograda o tehničkim pitanjima, ali i o statusu.