10+10 sa Snežanom Savić

1. Ko je najzaslužniji za Vašu karijeru?
- Kompleksno je to... Ima ljudi koji su me se setili i poverili mi uloge i hvala im na tome. A zaslužna je i moja strpljivost i upornost.

2. Kako se borite s tremom?
- Bez obzira na godine iskustva, ja sam veliki tremaroš i dan-danas. To je odgovornost prema poslu i publici. Ali, čim krene predstava, ode i trema.

3. Koji aplauz pamtite?
- Aplauz koji sam dobila kada sam diplomirala glumu s Petrijom u Ateljeu 212. Svi u sali su ustali i aplaudirali mi.

4. Šta sebi nikada neće oprostiti?
- Ima mnogo toga, jer ja nisam pristalica čuvene rečenice - da se ponovo rodim, sve bih isto. Ne bih, mnogo toga bih promenila, a bih više radila u pozorištu bez toliko pauza.

5. Kome se divite i zašto?
- Ima mnogo onih kojima se divim, ali nikada nisam želela da budem nečija kopija. Htela sam uvek da budem svoja, jedinstvena, original, pa zato nisam podlegala uticajima i trendovima u bilo kom pogledu.

6. Kao dete maštali ste da budete...?
- Svašta sam maštala da budem, baš kao i sva deca, pogotovo učiteljica.

7. Kakvu muziku slušate?
- Svaku dobru! Ne delim je na žanrove, a u ovim zrelim godinama sve više uživam u operama i klasičnoj muzici.

8. Odmor koji pamtite i po čemu?
- Krstarenje po Kornatima, koje je davno bilo.

9. Gde biste najradije živeli?
- Na Vlasinskom jezeru, koreni me tamo vuku.

10. Neostvarena želja?
- Uvek sam bila skromna, nikada megaloman, pa nisam imala ni velikih želja. Jedino što sada ima uloga za koje sam zakasnila i neću moći više da ih odigram, poput Nastasije Filipovne u 'Idiotu' Dostojevskog.