Pižon nije jedini, Miljan, Deki i Miha nisu hteli protiv Zvezde

Žreb je hteo da se ta dva kluba sastanu već u prvom kolu Super lige Srbije, tako da će Pižon u nedelju debitovati sa tribina, lože, ili nekog trećeg mesta stadiona na Vračaru.

Uz maksimalno uvažavanje i razumevanje činjenice da je Pižon četvrta "Zvezdina zvezda", da je postao legenda kluba u vreme kada je to nosilo ogromnu težinu, uzimajući u obzir sve osvojene trofeje, utakmice koje je odigrao u crveno-belom dresu i u kojima je sedeo na klupi, ovde se ipak suočavamo sa situacijom koja nije deo prakse evropskog i svetskog fudbala.

Ono što je takođe sigurno - nije prvi put da se to događa bivšim Zvezdinim igračima i trenerima.

Legendarni Miljan Miljanić bio je strateg crveno-belih od 1966. do 1974. godine, osvojivši u tom periodu četiri titule prvaka Jugoslavije i tri Kupa.

Sa "Marakane" je otišao na stadion "Santjago Bernabeu" i već u prvoj sezoni došao u poziciju da vodi Real protiv Zvezde u dvomeču četvrtfinala Kupa pobednika kupova. U Madridu je bio pored aut-linije kada su "kraljevi" slavili rezultatom 2:0, ali na revanš u Beogradu uopšte nije doputovao, već je "komandu" poverio pomoćnicima Antoniju Ruizu i Srećku Radišiću, dok je on u španskoj prestonici gledao TV prenos u društvu novinara.

Zvezda je pobedila 2:0 i posle toga penalima prošla u polufinale...

U sezoni 2002/03, Zvezda je u kvalifikacijama Kupa UEFA eliminisala Kairat, potom u prvom kolu Kjevo, a onda izvukla Lacio. Očekivao se spektakl, svi su se pitali kako će Dejan Stanković i Siniša Mihajlović odigrati protiv kluba u kojem je jedan od njih ponikao, a drugi sa njim postao šampion Evrope.

Epilog? Mihajlović i Stanković su obe utakmice (1:0 u Rimu, 1:1 u Beogradu) presedeli na klupi, a na revanš meč istrčali su u dresovima Crvene zvezde i bacili ih navijačima.

Dragan Stojković Piksi, peta "Zvezdina zvezda", nije odbio da nastupi (ili, nije izvrdao nastup) protiv voljenog kluba, ali je u finalu Kupa šampiona 1991. godine u Bariju odbio da bude akter penal-serije, nakon što ga je trener Rajmon Getals uveo na teren u 112. minutu.

Kada imamo u vidu sve nabrojane primere, zaključak je da Pižonov potez - iako nesumnjivo emotivan - ima mnogo manju specifičnu težinu od onog što su uradili Miljan, Deki, Miha i Piksi, jer on neće voditi ekipu (mada će je pripremati) u samo dve od 30 ligaških utakmica, koje su važne kao i sve druge, ali ni o čemu direktno ne odlučuju (ili u tri od 37, ukoliko se OFK i Zvezda nakon 30 kola nađu u istoj polovini tabele).

Na drugoj strani, teško je zamisliti da se tako nešto desi u Premijer ligi, Bundes ligi, Primeri, Seriji A, ili bilo kom ozbiljnom takmičenju... Jer, ako si profesionalac i rešio si da prihvatiš posao u jednom klubu, onda imaš obavezu i prema upravi i prema navijačima da svoj posao obavljaš sa 100 odsto posvećenosti.

U konkretnom slučaju Pižona i OFK Beograda, takva obaveza očigledno ne postoji, a tom konstatacijom već otvaramo suštinski problem srpskog klupskog fudbala - višedecenijsko dvovlašće Partizana i Crvene zvezde (proisteklo iz njihove institucionalne moći, tradicije i broja navijača), koje je za sve te godine malo ko ozbiljno pokušao da naruši.