Mrtva trka sa graditeljima zida (2): A je l' ovo i dalje Jugoslavija?
- Svi smo iz Pakistana - rekao je Vrias, shvativši da priča sa novinarima. On jedini u grupi govori engleski.
- Krenuli smo vozom iz Islamabada, otišli u Iran, pa u Tursku, odatle u Grčku, Makedoniju i sada preko Srbije u Mađarsku. Putovali smo i peške, snalazili smo se - nastavio je on.
Njih šestorica, a dva ranca. U torbe su spakovali sve što su imali od imovine, ali put je bio dug, a usput su nešto izgubili, nešto i prodali. Seli su na "bockavi" tepih zaostao iza požnjevenog žita.
Kamere, sirene, policija
Nedaleko od kuće Iboje Kučmar nalaze se termovizijske kamere. Kad spaze ilegalne migrante kako prolaze kroz šumu, pale se sirene, dolazi policije i helikopteri.
- Ako idu dalje, prođu, a ako su blizu, uhvate ih kamere i uključe se sirene. Juče su tri puta oglašavale, tri puta su dolatali helikopteri - kaže ona.
- U našoj zemlji imamo problem sa islamskom državom, sukobom šiita i sunita, džihadom. Nema šanse za život i opstanak - dodao je Burhan koji je na putu povredio nogu. Pitanja o posledicama onoga što čine svukli su osmeh sa Vriasovog lica.
Unovčavanje tuđe nesreće
Migrantima "pomaže" i lokalno stanovništvo, a neki to debelo naplaćuju.
- Na tuđoj nesreći se ne može graditi sreća. Zaradom od 400-500 evra niko neće uspeti u životu. Poslovica kaže: dedovi jedoše kiselo grožđe, unucima zubi utrnuše. Jednog dana ćemo snositi posledice. Dakle, ili pomozi ili ne, ali nemoj da praviš biznis - pričala su dvojica muškaraca koji su na železničkoj stanici u Horgošu čekala podnevni voz.
- Doviđenja - odmahnuo je kratko.
Pred njima je šuma, granica između Srbije i Mađarske. Ne znaju šta će tamo raditi, ali znaju da moraju da odu. Vrias je vezao jaknu oko struka, i polako krenuo. Burhan je šepao sa njim. Treći je stavio ranac na leđa.
Baka Iboja Kučmar ima 77 godina, rodila se i čitav život proživela u Hajdukovu, u kući sa brojem 428. Ispred dvorišta čuva pačiće, kapija je otvorena. Od njene kuće tri koraka do granice.
- Uuuuu... koliko ih ima! Svaki dan prolaze i prolaze, čini mi se sve ih je više, ali nemamo nikakvih problema. Samo zatraže vodu i nastave dalje - kaže baka Iboja. Dodaje da je od migranti često pitaju: "Je l' ovo i dalje Jugoslavija?"