Zahvalnica dobrotvorki iz Kanbere
Iako smo znali da već godinama sa svojim prijateljima iz Australije učestvuje u brojnim akcijama našeg lista, i sami smo bili iznenađeni skromnošću, jednostavnošću i toplinom koja je izvirala iz ove nama znane samo po imenu dobrotvorke.
U njenom srcu stanuje zauvek Bitolj, iz kojeg je otišla januara 1970. sa porodicom, još kao petnaestogodišnja devojčica.
Nije nam spomenula one poznate reči iz pesme: "Bitola, moj roden kraj, jas te sakam, od srce, znaj...", jer put ju je odveo u drugu domovinu, Australiju, gde živi i radi već 45 godina.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Život je odveo na najmanji svetski kontinent gde su joj i najmiliji: trojica braće u Sidneju, ćerka Linda i sin Deni, unuka Grejs... Tu će i ostati, tu je stekla i svoje drage prijatelje, svih nacija i vera.
Ona nije samo Makedonka, niti Australijanka, ona je pre svega čovek. Iz Kanbere, grada u kojem stanuje, pridružila se armiji ljudi dobre volje koji pomažu zemljacima u nevolji. Iako se bavila knjigovodstvom, ljudi za nju nikada nisi bili brojevi. Uvek je tuđu suzu osećala, uvek se tuđoj sreći radovala.
"Tako je bilo, tako će i biti", kaže nam ova humana žena kojoj smo uručili zahvalnicu "Vesti" za sva dobra i lepa dela, o kojima smo pisali ali i za ona o kojima nismo. Jer je i ovu kratku posetu Beogradu iskoristila da uputi poziv drugima da se pridruže:
"Svi ljudi ne mogu biti bogati, ali svi mogu biti dobri...", poručuje naša donatorka.
Akcije za sećanje
Ako bih izdvajala neke od akcija, onda se rado sećam studentkinje Ivane Velimirović iz Loznice kojoj smo obezbedili stipendiju, ali i udovice Dušice Premović, majke sedmoro dece iz Prislonice kod Čačka, kojoj smo nedavno kupili koze, a ona jednoj od njih dala ime - Kanbera. Njihova sreća je bila i moja, ističe Violeta Gorgievski.