Leči duše harmonika

 U njegove ruke stižu mnoge harmonike, ne samo iz lozničkog kraja, već i mnogo šire, a svaka izađe spremna da pruži najlepše melodije.

Fišer

Ristanović je u svetu muzike od svoje desete godine, gotovo četiri decenije, kao harmonikaš, ali je posle osnovne škole hteo na zanat da nauči kako popravljati harmonike. Međutim, takvog smera nije bilo, pa je upisao srednju mašinsku nastavljajući da svira na harmonici.

- Imao sam sreću da me u 18. godini čuje jedan estradni umetnik i ponudi mi da pređem na tadašnju beogradsku estradu kao koncert-harmonikaš što sam prihvatio. Onda mi se pokvarila harmonika i otišao sam do majstora Pavla Fišera kome sam ispričao o svojoj želji da popravljam taj instrument, a on mi je ponudio da kad god mogu dolazim i pomažem mu u poslu. Dve godine sam učio zanat, a onda se vratio u Loznicu i muzika me odvela na sviranje po inostranstvu. Mnogo se putovalo i sviralo, tako da su pokvarene harmonike morale još da sačekaju. Kockice su se složile pre šest godina i rešio sam da se vratim staroj ljubavi i počnem da popravljam harmonike - priča ovaj Lozničanin.

Alat

Nabavio je najmodernije mašine i alat, pa, kako kaže, može da otkloni bilo koji kvar, a sa onim što ima i zna, mogao bi napraviti novu harmoniku, što jednom i planira da uradi. Mnogo alata je sam napravio, u rad unosi inovacije kao i u korišćenje nekih novih, trajnijih materijala. Delove nabavlja iz Italije, ali uvek ima i nekoliko starih harmonika "za čerupanje" za one za koje danas na tržištu nema delova.

- Uveo sam ultrazvučno pranje harmonika. Ranije su se tonovi prali isključivo benzinom, kasnije bezolovnim ili apotekarskim. Ideju sam dobio zbog ultrazvučne kad za automobile koje očiste najsitnije dizne i onda sam pomislio da se to može primeniti i za pranje harmonike, brže je, kvalitetno je i nema isparenja kao kod benzina. Stižu dalape, guerini, setimo soprani, piđini različite starosti i vrste kvarova, a svaka harmonika ima svoju priču, neke stižu iz koncertnih dvorana, druge ispod šatri ili kafana i restorana i svakoj treba vratiti njenu muziku - priča Ristanović dok pokazuje radionicu punu raznoraznih delova, alata i harmonika koje čekaju majstorsku ruku.

Posla ima, nekada se kvarovi otklone brzo, nekada popravka potraje satima, ali za svaku harmoniku nađe se lek. Da bi čovek mogao da se bavi tim poslom, mora da voli muziku, ali i da bude dobar svirač.

Sluhista

- Za ovaj posao čovek mora biti nadaren, ali i veoma muzikalan, apsolutni sluhista jer je sluh bitan da se popravljena harmonika naštima kako treba. Mislim da imam dar dao brzo uočim problem i onda je sve lakše. Harmonika ima oko pet hiljada delova i delića i moraš da ih znaš u dušu. Posle popravke uvek je ostavim nekoliko dana, malo prosviram, testiram da budem siguran da je sve kako treba. Popravljao sam harmonike vredne više hiljada evra, a jedna od najskupljih je piđini sirijus, baritonska dugmetara sa konvektorom koja košta oko 12.000 evra - kaže Ristanović.