Ciprasova Pirova pobeda?

To je nešto manje od onog što je Cipras tražio zahtevajući restrukturiranje koje podrazumeva otpisivanje dela duga i njegovog svođenja na realno otplativ nivo. To je, međutim, nešto više od onoga što je kancelarka Angela Merkel do sada pristajala da učini jer je svojim biračima obećala da će Grci "sve vratiti što su uzeli".

Zauzvrat, Cipras je morao da prihvati teške ustupke koji će imati smisla tek kad se za tri godine vidi da li je došlo do ekonomskog rasta grčke privrede. U protivnom, ako se recesija nastavi, to će značiti da je Cipras juče izvojevao Pirovu pobedu jer je žrtvovao više nego što je dobio.

Prvi težak ustupak jeste formiranje neke vrste hipotekarnog garantnog fonda koji će sadržati 50 milijardi evra. Ove milijarde ulaziće u fond od privatizacije državnih preduzeća i imovine.

Polovina ove sume biće upotrebljena za rekapitalizaciju grčkih banaka koje su u faktičkom, ali ne i u formalnom bankrotu. Druga polovina ići će na otplatu dugova - kako je objasnila kancelarka Merkel juče u Briselu, dodajući da će "put biti dug i težak".

Cipras se istina izborio da sedište ovog Fonda ne bude u Luksemburgu, kako su Nemci predlagali. To je mala uteha s obzirom da je morao da pristane da faktički i fond i grčke finansije i poreski sistem ponovo budu pod kontrolom tri institucije - Evropske centralne banke, MMF-a i Evropske komisije - zloglasne Trojke koju je Cipras proterao kada je došao na vlast u januaru.
Takođe, Cipras je morao da prihvati da već danas na glasanje u grčkom parlamentu bude stavljen niz predloga novih zakona koji se odnose na reformu penzionog sistema, podizanje PDV na 23 odsto, liberalizacije tržišta rada... On je morao da prihvati da u trećem paketu kreditne pomoći učestvuje i MMF čiju je politiku nedavno nazvao "kriminalnom".

- Izbegli smo finansijsko gušenje i urušavanje bankarskog sistema - rekao je Cipras juče novinarima u Briselu, po završetku maratonskog samita evro-zone, pripremajući odande grčko javno mnjenje da prihvati ustupke.