Putevi u rupama, rupe u glavama
Ekonomski stručnjak Aleksandar Stevanović to objašnjava utiskom da su onima koji odlučuju mnogo draži krediti koji nisu namenski.
- Za namenske zajmove potrebna je vrlo zahtevna projektna dokumentacija i mnogo posla - pojašnjava naš sagovornik.
On ističe da je srpski specijalitet kreditiranje sa niskom kamatnom stopom koje inače ispada vrlo skupa.
- Primer je most koji spaja Zemun i Borču. Iako je pri kreditiranju kamatna stopa bila niska, taj posao nam je ispao mnogo skup, jer je građen tuđom radnom snagom i tuđim materijalom. Zato se s pravom se može reći da smo ga uvezli - pojašnjava Stevanović, ističući da je u Srbiji "očito sve slađe osim uvođenja reda".
Prema statistici na koju je protekle zime ukazao Fiskalni savet, od gotovo pet milijardi evra odobrenih kredita za infrastrukturne projekte nije povučeno čak 3,75 milijardi. U analizi je navedeno da je "na čekanju" najviše kredita u sektoru putne infrastrukture - 1,6 milijardi, potom u železnici i energetici koje u tom saldu učestvuju sa 1,55 milijardi. Podaci Ministarstva finansija zaključno sa 2014. svedoče da je od ugovorenih 2,45 milijardi evra zajmova iskorišćeno manje od polovine.
Brzi koloseci u najavi
Srpske vlasti su vrlo ambiciozno najavile brze pruge ka Budimpešti od 200 kilometara na sat, pa i železnički krak ka Tirani, a da pruga Beograd-Bar s najviše putnika, vapi za popravkom. Ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović je u martu rekla da će radovi na 200 kilometara te pruge koštati 200 miliona dolara i najavila da će vozovima vratiti projektovana brzina od 80 i 100 kilometara na sat, pa će se kao nekada putovati osam sati.
Neki od ovih kredita čekaju i više od pet godina. Najmanji procenat iskorišćenosti je u vodosnabdevanju, iako veliki gradovi poput Užica imaju ozbiljnih problema s vodom, ali i skoro pola Vojvodine. Po neiskorišćenosti kredita sledi zdravstvo, mada je stanje u bolnicama više nego loše, a treće su železnice. Ruski kredit je godinama stajao na slepom koloseku, a u aprilu se čulo da su međunarodni kreditori Železnicama Srbije odobrili skoro 1,2 milijarde evra zajmova od čega je bilo povučeno tek 133 miliona evra. U Španiji vozovi idu 300 kilometara na sat, a u Srbiji zbog loših pruga prosek je tek 40-ak. Da paradoks bude veći, Evropska investiciona banka je kredit za obnovu pruga odobrila još davne 2006.