Srebrenica uoči komemoracije: Meštanima dosta mržnje!
U Memorijalnom centru je okupljen veliki broj ljudi, a oko tog zdanja istaknuta je "ratna" bošnjačka zastava, zastave Turske i one sa likom ratnog komandanta muslimana Nasera Orića.
U samom gradu Srebrenici, osim na zvaničnim institucijama, nema nacionalnih obeležja.
Bezbednosne mere su na najvišem niovu i svuda je primetno proisustvo pripadnika policije i Oružanih snaga Bosne i Hercegovine - u Srebrenici i Memorijalnom centru, kao i na glavnom putnom pravcu kuda su prošle organizovane grupe poput "Marš mira Žepa-Potočari" i "Mirovni biciklizam Beograd-Srebrenica".
Pročitajte još:
* "Pojedinačni zločini nad Srbima neuporedivi s pokušajem iskorenjivanja Bošnjaka"
* "Orić nije zločinac, nego je samo goloruk štitio svoj narod"
Uočljivo je veliko interesovanja medija za sutrašnju komemoraciju, posebno nemačkih, turskih i onih iz država regiona. Oni se uglavnom nalaze kod Memorijalnog centra, što im zameraju žitelji Srebrenice koji smatraju da u samom gradu i danas, 20 godina kasnije, mnogo toga podseća na rat - nedovršeni i napušteni objekti, rupe od gelera. A sve to, kažu, samo je posledica teške ekonomske situacije.
"Šta je bilo, bilo je"
Meštanin Mirsad Huseinović smatra da je najveći problem Srebrenice to što je sve manje stanovnika, sve više humanitarnih organizacija. Nijedna fabrika, kaže, više ne radi.
- Među ljudima nema problema, samo među političarima. Među meštanima nema problema, a oni koji su došli sa strane, misle da je ovde bolje, a ovde nam je sve slabo. Ništa ne radi - rezigniran je Huseinović uveren da u Srebrenici nema budućnosti.
Sa njim je saglasan i prezimenjak Amer istakavši da se Srebrenice svi sete samo povodom 11. jula.
Tvrdi da mržnje među meštanima, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, nema. Lično, kaže, niko ga nikada nije vređao na nacionalnoj osnovi.
- Moramo da živimo zajedno. Šta je bilo, bilo je. Ja sam bio dete kada se ovo desilo. Znam šta je bilo, ali moramo živeti dalje - veli Amer.
Zločine koji su se dogodili niko ne može više ispraviti, ali ni zaboraviti, rekli su, reporterima Tanjuga, braća Haris i Alen Đozić, koji su 11.jula 1995. u Srebrenici izgubili oca, čije će posmrtni ostaci biti pokopani sutra. Uprkos tome, pozivaju na pomirenje i smatraju da je prvi korak ka tome bila britanska rezolucija koju Savet bezbednosti UN nije usvojio.
Haris tvrdi da na prostoru Srebrenice još ima puno međunacionalnih sukoba, teško ih je, kaže, iskoreniti mada su ljudima i nacionalizam i vera postali sporedna stvar zbog siromaštva. Ipak, navode, da rešenje nije mrzeti.
- Šta se desilo ne može se više vratiti, potrebno je naći rešenje zajednički život - naglašavaju oni.
Inače, braća Alen i Haris sreli su se prvi put posle dve decenije jer prvi toliko živi u Lincu, u Austriji.
"Tokom Drugog svetskog ratu Ante Pavelić je pobio Srbe"
Njihov prijatelj iz Gumenda u Austriji Haris Golubović, čiji su roditelji iz Krajine, kaže da je bio suviše mali da bi doživeo rat, ali da je u BiH problem mržnja koja, kako tvrdi, potiče mnogo pre 90-ih.
- Ne sme se odgovarati mržnjom na mržnju. Ovde je pre 20 godina došlo do masakra, ali tako je i tokom Drugog svetskog ratu Ante Pavelić pobio Srbe. Problem je u tome da se nastavlja ta mržnja - podsetio je on i ukazao da "smo kao Jugoslavija bili veoma bogata zemlja, a da smo sada odvojeni svi siromašni".
- Vatra se ne može gasiti benzinom, već vodom, i tako mržnja ne sme da se gasi mržnjom, već ljubavlju - poručio je on.
Razgovarajući sa braćom Đozić reporteri Tanjuga naišli su i na više stranaca, među kojima i na Elenu rodom iz Bugarske, koja živi u Velikoj Britaniji. Ona je kazala da je došla na komemoraciju u Srebrenicu jer smatra da je ovaj datum, kada se dogodio zločin, važan događaj u balkanskoj i evropskoj istoriji.
Marš mira i kolona biciklista
Ispred Memorijalnog centra u Potočarima kasno popodne stigao je i "Marš mira Žepa-Potočari", čiji su učesnici nosili "ratne" bošnjačke zastave, zastave Albanije, SAD, kao i zastave sa likom Orića.
Radi se o tradicionalnom maršu, u kojem je ove godine učestvovalo, 300 ljudi, koji su pešačili od Žepe do Potočara. Njihovim dvodnevnim maršom, kako ističu, pokušavaju da doprinesu da se ne zaboravi "genocid" koji je počinjen u Srebrenici, koja je kao i Žepa bila zaštićena zona UN.
Takođe u Srebrenicu je stigla i kolona biciklista u organizaciji "Mirovni biciklizam Beograd-Srebrenica". Jedan od učesnika Mirko Medenica iz Beograda kaže da se u koloni nalaze učesnici iz Italije, Ukrajine, SAD, Velike Britanije, Mađarske i Belorusije.
- Ovo nam je treća godina za redom da dolazimo. Došli smo da iskažemo naš stav. I cilj ove vožnja od tri dana kroz Srbiju je da podsetimo na ono što se ovde dešavalo, jer se naša zvanična politika, kao i ostale u regionu trude da se to zataška - objasnio je on dodajući da se nada da će svi krivci da budu privredeni licu pravde.