Otrovi prete Loznici
Ovu apokaliptičnu sliku čini još gorom činjenica da u tom haosu i dalje ima opasnih materija i, što je još gore, ne zna se pouzdano u kojim količinama, ni kada će biti uklonjene.
Jasno je da je fabrika uništena, ali ne i zašto još iz nje nisu uklonjene opasne materije koje mogu ugroziti životnu sredinu i lokalno stanovništvo. Zbog nelegalnog sečenja metala u fabričkom krugu nekoliko osoba je nastradalo, a dolazilo je i do isticanja amonijaka i oko 300 metara crnog luga pre dve godine. Poslednji put početkom maja je ponovo u Celulozi isečen ventil, pa je isteklo između 50 i 70 kubnih metara crnog luga.
Bez dozvole
Viskoza se prostire na oko 70 hektara gde je, kažu nadležni, najveći deo nepokretne imovine sagrađen bez građevinske dozvole. Zbog toga stečajni upravnik ne može da uknjiži te nepokretnosti kao društvenu svojinu, pa da ih eventualno prodaje.
Loznica je najvišim državnim organima podnela do sada više od 30 dopisa u kojima je detaljno izveštavala šta se dešava i upozoravala na opasnost, ali bez rezultata. Viskoza je od leta 2009. u stečaju i otada se i ovlašćeno i neovlašćeno seče njena imovina, ali se opasne materije ne sklanjaju.
U gradskoj upravi strepe da im država na kraju stečajnog postupka, a to bi moglo da bude do kraja godine, ne prepusti ono što je ostalo od fabrike, a to je oko 70 hektara zemljišta sa gomilom praznih objekata pretvorenih u ruševine, sa sve opasnim materijama sa kojim Loznica ne bi mogla ništa da uradi.
Prisutna je i briga da Agencija za privatizaciju nije mogla da utvrdi kolika količina opasnih materija se nalazi u pogonima nekadašnjih Viskozinih fabrika, iako je više puta angažovala stručnjake. Prema podacima Agencije, procenjuje se da od opasnih materija u Celvlaknu ima 2.200 metra kubnih vode kontaminirane sa ugljen-disulfidom (CS2), uskladištene u bazenima i tankovima, a u Celulozi oko 1.000 kubika crnog luga u pet rezervoara.
U trenutku prestanka proizvodnje početkom 2005, u Viskozi je bilo oko 550 tona ugljen-disulfida i u leto 2010. je specijalnim cisternama počelo izmeštanje železnicom, izvučena je velika količina, ali je u jesen iste godine posao prekinut i do danas nije nastavljen. Zbog neizvršenih ugovornih obaveza, Agencija je tužila firme Promos plus iz Ljubljane i Promos SM iz Beograda i taj proces traje u Privrednom sudu u Valjevu.
Uklanjanje opasnih materija je skupo, jedan problem je što stečajni dužnici na računima nemaju novac da ga finansiraju, a drugi što u Srbiji ne postoji firma sa licencom za upravljanje tom vrstom opasnih materija. Orijentacione ponude za uklanjanje opasnih materija kreću od 900.000 do dva miliona evra, a stigle su samo od inostranih firmi.
Lozničani kažu da je neverovatno to što je urađeno sa Viskozom. Da svi znaju da se tamo i dalje seče i da ima još hemikalija, ali niti se to dobro čuva niti se zna kada će ih skloniti. Fabrika je ekološka pretnja koju niko ne shvata ozbiljno. Građani se nadaju da se neće ništa loše desiti i da će neko konačno ukloniti iz onih ruševina sve što bi moglo da ugrozi zdravlje ljudi i prirodu.
Država za čitavu deceniju nije našla načina da očisti nekadašnjeg giganta hemijske industrije od opasnih materija i ko zna hoće li ikada to učiniti. U lokalnoj samoupravi se nadaju da država neće na kraju problem rešiti prebacivanjem fabričke imovine na Loznicu, jer bi to za grad bio pravi kamen oko vrata.