Nebeske grobnice u Iranu
Pored džamije nalazi se groblje Vadi al salam ili Dolina mira, koje je jedno od najvećih na svetu jer mnogi pobožni muslimani žele da ih ovde pokopaju da bi uskrsli na sudnji dan. Groblje se prostire na 16 hektara i procenjuje se da je ovde počiva pet miliona ljudi. Pokojnika tako u gradu ima 10 puta više nego živih. Mnogi su pokopani u katakombama a jedna kripta može da primi 50 tela.
Po verovanju šiita, još je Avram kupio zemlju u Dolini mira, a imam Ali je tvrdio da je dolina, u stvari, deo neba. Šiiti veruju da imam Ali smanjuje patnju duša koje se odvajaju od tela i svetovnog života.
Zato kad vernik umre, njegovo se telo opere i umota u platno, a pogrebne molitve mu se čitaju u imamovom svetilištu. Telo pokojnika se nosi tri puta oko svetilišta pre nego što se odnese na groblje. Ovde se dnevni ukopi ne obavljaju vekovima, a groblje je na privremenoj Uneskovoj listi svetske baštine.
Prorokov zet
Dvanaest imama su duhovni i politički naslednici Muhameda. Ali je, po verovanju šiita, bio prvi imam posle smrti proroka Muhameda, on je bio muž njegove kćeri Fatime i njegov usvojeni sin. Ali je i prvi mladi muškarac koji je prihvatio islam. Četvrti je izabrani kalif (656. godine), ali njegov izbor dovodi do snažne podele u muslimanskoj zajednici.
Nakon što je ubijen u ratu sa Sirijom nastaje konačna podela u islamu jer šiiti, Alijeve pristalice, ne žele da za zakonite kalife priznaju nikoga drugog osim Alijevih potomaka. Vrline koje je imam Ali nasledio od Muhameda, on je, prema verovanju šiita, preneo i na svoje sinove, Hasana i Huseina, a oni dalje na svoje potomke. Njegov mauzolej poštuju i šiiti i suniti.
Homeinijevi đaci
Tokom vekova oko džamije i svetilišta imama Alija nikle su brojne škole, biblioteke, tekije i utočišta za siromašne te je grad postao središte šiitskog učenja i teologije. Univerzitet Najaf je jedno od najznačajnijih obrazovnih centara u svetu. Ovde je predavao i ajatolah Homeini od 1964. do 1978. godine.