Koliko je hrana zatrovana pesticidima (4): Srbija je đubrište
- Naročito smo ugroženi posle prošlogodišnjih majskih poplava, jer je tada dozvoljen uvoz pesticida, insekticida i drugih sredstava bez selekcije, pa su u Srbiju ušli najgori otrovi i teški metali. Nažalost, Ministarstvo za ekologiju je ukinuto, a resor poljoprivrede ne može kvalitetno da se bavi i svojim poslom i zaštitom životne sredine, jer nije ni oformljen kako treba - objašnjava Karić za "Vesti".
On ukazuje i na problem nedovoljno obrazovane populacije koja se bavi uzgojem, ali i većih proizvođača koji ta nedozvoljena sredstva koriste preventivno zarad postizanja određene težine, boje i čvrstine biljke, svesno dovodeći građane u opasnost.
- Ti proizvođači zarad profita prekomerno koriste nedozvoljene supstance, ne poštujući ni karencu kao period od prskanja biljaka do njihovog puštanja u promet i upotrebe - pojašnjava naš sagovornik.
On ističe da je Srbija postala đubrište Evrope, zbog čega su Zeleni podneli amandman da se u proizvodnji bilja mogu koristiti samo ona sredstva koja su registrovana u EU i Rusiji.
Osim pesticida, veliki problem je i GMO hrana. Srbija je na mapi sveta visoko rangirana po proizvodnji modifikovane soje koja se gaji u Mačvi, delovima Vojvodine, a dugoročno je vrlo opasna po zdravlje ljudi.
- Inspekcija koja treba da kontroliše GMO proizvođače ne radi svoj posao, pa ispada da smo zemlja čuda gde se loši đaci koji ne poštuju zakone svoje države nagrađuju, a pošteni loše prolaze - kaže Karić.
- Laboratorijska istraživanja su pokazala da korišćenje GMO hrane u dužem periodu loše utiče na ljude, ali kod nas je očito sve u funkciji profita, a ne zdravlja. Kad nemamo sistem zaštite životne sredine ni standarde, moguće je izdavati sumnjive dozvole za proizvodnju - priča on.
Karić ukazuje i na druge štetnosti, poput rada Elektroprivrede, ali i drugih sumnjivih finansijera koji u zemlju unose zastarela postrojenja, zbog čega bi Srbija mogla da ima najbolesniju naciju u Evropi.
- Zagađena nam je zemlja, vazduh i voda, a nema kontrole velikih otpadnih i industrijskih deponija. Već u 50 gradova imamo zagađenu vodu, kao u Užicu. Pola Vojvodine ima neispravnu pijaću vodu, čak i delovi Šumadije, a to očito nikog ne zanima u državi - naveo je Karić.
Ivan Karić podseća i na veliku srpsku aferu pre nekoliko godina kada je pronađen aflatoksin u nedozvoljenim količinama u kukuruzu i mleku.
- Nema izgrađenog sistema, ni prevencije, pa štetni sastojci, gljivice i paraziti mogu da se nađu u ishrani. Preventiva je tada izostala, a samo da smo kao država bili sposobniji, to je moglo da se spreči i starim priručnim metodama - pojašnjava Karić kako se zbog prihoda ugrožava život građana.