Merkelova Nemcima obećala nemoguće

Odbijanje dela duga 2011. i 2012. nije omogućilo da se smanji stopa zaduženosti Grčke jer su mere štednje izazvale recesiju, a Trojka poverilaca (Evropska komisija, Evropska centralna banka i MMF) ih je održavala diktatorskom rukom - vladajući grčkom vladom i šaljući mejlove ministrima s uputstvima šta da rade.

Ova politika je bila pogrešna. Čak su to priznali i poverioci, predsednik EK Žan Klod Junker je to izričito naglasio više puta, a nedavno i MMF. Jedino Merkelova okleva jer se boji političke cene koju će platiti u Nemačkoj.

Naime, Merkelova je upravo na osnovu pogrešne procene da Grčka može da vrati dugove uz stroge mere štednje obećala svojim biračima da neće morati da plate ni evro za nove kredite u koje je Grčka gurana počev od 2010. jer će navodno Grci moći sami da ih vrate.

Desilo se ono na šta su svi nezavisni ekonomisti kao Štiglic i Krugman upozoravali - mere štednje dovele su do "paradoksa štednje" što znači - do osiromašenja masa i pada potrošnje, smanjenja ekonomskog rasta i rasta glavnice duga za 90 milijardi evra od 2010. godine.

Ukoliko bi Merkelova kao svoj primarni cilj postavila svoj politički opstanak i nastavila sa demagoškom parolom "nijedan evro Grcima", to bi značilo da bi Cipras bio ponovo pred ultimatumom: da ponovo kaže "ne" i dovede Grčku u izolaciju i isklizne iz evrozone zbog uskraćivanja gotovog novca, ili da izda svoj mandat potvrđen na referendumu i prihvati da se ne pregovara o suštini, o proceni grčke platežne sposobnosti u odnosu na ceo dug.