Malo komunizam, malo socijalizam, “Ne” u EU i - Island je pobedio!
Još 2007. islandska ekonomija izgledala je sasvim solidno sa BDP-om 35 odsto većim nego 2002. i nezaposlenošću od svega 2,3 odsto. Ukupni spoljni dug bio je 27 odsto bruto domaćeg proizvoda. Onda je svetska ekonomija 2008. doživela kolaps i kreditni slom, pa je Island ostao bez izvora iz kojih bi nabavljao novac za saniranje dugova.
Za samo nekoliko meseci domaća valuta - kruna - pala je za 35 odsto, a tri vodeće banke stavljene su pod prisilno upravljanje. Ubrzo su se i banke urušile, a od Islanđana je zahtevano da nadoknade štetu Britancima i Holađanima, koji su u njima imali oko četiri milijarde evra.
Pročitajte još:
* BRIKS počinje borbu protiv MMF-a i lihvara sa Zapada!
U jednom danu gotovo deset odsto stanovništva ostalo je bez posla, ali Island ni tada nije tražio međunarodnu pomoć. Islanđani su, na iznenađenje Evrope, odbili da plate dugove koje nisu napravili (milijarde koje su zahtevali Britanci i Holanđani), pa su smenili vladu i guvernera Centralne banke.
Privatizovane banke koje su stvorile dugove vraćene su u državno vlasništvo i to je bio ključan potez! Uz to, pojačan je izvoz, posebno u oblasti ribolova, porađeno je na turizmu i proizvodnji aluminijuma. Kruna je devalvirala pa je Island ubrzo postao zanimljiv ulagačima. Pokrenut je turizam, a pomogli su i ribari.
Da se teška ekonomska situacija više ne bi ponovila, Islanđani su unijeli promjene u Ustav tako da u reformama sudjeluju obični građani, koji ne smiju biti članovi stranaka i moraju imati preporuku drugih građana.
Islandski političari pokušala su da uvede zemlju u Evropsku uniju, ali stanovnici su to kategorički odbili na referendumu.