Danas Grci - sutra neko drugi?

I pored svakodnevnog isticanja "zajedničkih stavova i saradnje", Berlin i Pariz se zapravo razilaze po suštinskom pitanju.

Francuski predsednik smatra da treba napraviti procenu celog grčkog duga i konačno ustanoviti ono što svi znaju još od 2010. godine - da Grčka nikada neće moći da otplati sve što duguje. To bi značilo otpisivanje dela duga odnosno njegovo reprogramiranje.

Berlin, za razliku od Pariza, kategorično odbija ovo rešenje. Šta sad?

Treba sačekati grčki predlog koji će se zasnivati na zahtevu za ustanovljavanjem trećeg programa kreditne pomoći uz procenu celog duga i solventnosti Grčke.

Čak i ukoliko odluči da konačno stavi na stranu svog ministra finansija Volfganga Šojblea, kancelarka bi za treći program morala da traži saglasnost Bundestaga.

U ovom času sve je neizvesno. Dok predsednik Evrogrupe Jeroem Dijselbloem upozorava da je grčko "ne" vrlo žalosna činjenica i loša za Grčku, svima je jasno da je vetar panike zavladao u Briselu.

Dijselbloema ne brine toliko sudbina Grka, koliko činjenica da se zbog njih zatresao čitav sistem diktature iz senke koju je do sada uspešno sprovodio korporacijsko-finansijski sektor. Ako je jedan narod prestao da sluša, sutra to može i neki drugi.