Kako je Tozovac bežao u Nemačku

Vaša knjiga "Za društvo u ćošku" za nekoliko meseci stekla je status bestselera kao jedinstveni zbir biografija domaćih boema. Kako je knjiga nastala?

- Kada sam krenuo u tu avanturu, bio sam ubeđen da će sve ići glatko i lako. Ali, grdno sam se prevario. Pronašao sam o Tomi Zdravkoviću, Lepoj Lukić, Cunetu Gojkoviću, Šabanu Bajramoviću, Tozovcu, Silvani, Zvonku Bogdanu, Boru Spužiću Kvaki i ono što su sami o sebi zaboravili. Tih "osam veličanstvenih" zaslužili su jedno ovakvo štivo. U centru njihovih karijera je bila i ostala kafana, u kojoj su počeli da pevaju.

Je li to odredilo i naslov knjige?

- Iz kafanskog dima i srče od polomljenih čaša napravili su neverovatno uspešne karijere, a da uopšte nisu imali medijsku podršku. Tada nije bilo štampe koja se bavila muzičarima i pevačima, ali su oni imali kvalitet koji drugi nisu posedovali.

Jeste li otkrili neke tajne?

- Ima tu mnogo nepoznatih detalja - kakve je sve probleme imao Cune posle povratka u Jugoslaviju iz SAD, kako je Tozovac zbog pesme "Jeremija" prinudno na dve godine izbegao u Nemačku i kako je 15-godišnjoj Lepoj Lukić bard naše narodne muzike i harmonike Radojka
Živković predvidela veliku karijeru... Silvanina pogibija u saobraćajnom udesu i danas jedna je velika misterija. Da li ste znali da se Zvonko Bogdan latio mikrofona samo da bi u Beogradu mogao da se izdržava i studira glumu?

Istraživali ste mnoge zanimljive teme, šta biste izdvojili?

- Svoju enciklopediju "Ljudi i događaji koji su obeležili čovečanstvo", gde su odabrani najvažniji dani u istoriji čovečanstva.

Knjiga "Za društvo u ćošku" je za samo mesec dana prodata u 2.000 primeraka, hoće li biti nastavka?

Spremam i drugi deo knjige "Za društvo u ćošku", za koji već ima interesovanja. Ja sam pre svega novinar, i to onaj koji se latio pera i ne ispušta ga!