Najveće groblje na svetu u Peruu
Tamo gde je sahranjen neki siromašak stoji samo hrpa kamenja jer porodica nije mogla da mu priušti nadgrobni spomenik. A ovaj grad mrtvih je toliko pretrpan da se sahranjivanje vrši samo po posebnom zahtevu.
Na Dan mrtvih, koji se obeležava 1. novembra, hiljade ljudi dolazi na groblje da obiđe najmilije, očisti spomenik, donese cveće, omiljenu hranu pokojnika, polije gutljajem omiljenog pića grob i zapali sveće. Muzičari i plesači nude svoje usluge - da sviraju i plešu za mrtve.
Na Dan mrtvih pojavi se i gomila prodavaca oko groblja, cveta trgovina svim i svačim. Neki prodaju plastične igračke koje će rođaci staviti na grobove dece, drugi balone, članovi porodice pevaju i igraju oko grobova svojih pokojnika, ulični izvođači izvode komične skečeve za okupljenu publiku na groblju...
Neki popravljaju natpise na krstovima, drugi posedaju oko grobai razgovaraju, treći jedu. Svi dolaze rano ujutro i provode ceo dan s pokojnicima.
Pesnik koji stoji
Najstarije groblje u Peruu nalazi se u predgrađu Lime. Presbitero Matiajs Maestro pretvoreno je u nacionalno-istorijski muzej koji je omiljen među tristima. Ranije je u jednoj turi bilo najviše 40 turista, a danas idu grupe i do 350 ljudi. Jedan od najpoznatijih grobova je onaj peruanskog pesnika Hosea Santosa Čokanoa, koji je tražio da ga sahrane u stojećem položaju na prostoru od jednog kvadratnog metra, pa je njegov kovčeg postavljen vertikalno.