Zar da klečite pred ubicama?!
U izjavi za "Vesti", Ivanišević kaže da se na ovaj korak odlučio jer je to najmanje što je mogao da učini iz pijateta prema srpskim civilima iz Podrinjskog kraja čije ubice sada dobrim delom počivaju na muslimanskom groblju u Potočarima, mestu gde bi se 11. jula, na dan događaja u Srebrenici od pre dve decenije, ove godine mogao naći i predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić.
- Ono što je stravično i što me zgražava, to je što naši zvaničnici idu da se poklone u mezarje gde počivaju i ratni zločinci, jer u Potočarima nema ni 10 odsto Srebreničana, ni 10 odsto civila - tvrdi Ivanišević.
Ivanišević, koji je i senator RS, kaže da će predsedniku RS Miloradu Dodiku predložiti da se Srbi poklone muslimanskim civilnim žrtvama stradalim u ratu 90-ih, ali pod jednim uslovom.
Pročitajte još:
* Slučaj Orić: Bošnjački političari - najbolji jataci
* Bosansko pravosuđe štiti zločince
- Svi ćemo otići da se poklonimo stradaloj deci i ženama, ali prethodno neka Bošnjaci razdvoje vojna od civilnih grobalja. Ovako, prodaju nam rog za sveću. Pošto im je potrebno da svetu prikažu što veći broj žrtava, oni u Potočarima zakopavaju sve što stignu, bez dokaza da se radi o stradalim civilima - kaže Ivanišević.
Ovaj istraživač koji se pune dve decenije bavi stradanjima Srba u podrinjskom kraju, a kasnije i stradanjima muslimana, tvrdi da se ne može govoriti o sedam ili više hiljada ubijenih Bošnjaka u Srebrenici. Prema njegovim rečima, do sada je otkopano 17 masovnih grobnica u kojima je pronađeno oko 1.900 tela.
Zlikovac ne može u svedoke
Ivanišević kaže da je zgrožen podatkom da se srpsko tužilaštvo za ratni zločin u predmetu protiv Nasera Orića poziva na knjigu Ibrahima Mustafića "Planirani haos".
- Mustafić je veći zločinac od Orića. Ne možete postupak protiv jednog zločinca bazirati dokazima drugog koji, uzgred rečeno, mrzi Orića jer je hteo da bude umesto njega glavni u Srebrenici ratnih godina. Šta je sa izjavama preživelih srpskih svedoka, sa mojim dokazima koje sam prikupljao decenijama o zverstvima počinjenim nad srpskim civilima - pita se Ivanišević.
- Od njih, 407 su bili streljani ratni zarobljenici, što se može zaključiti na osnovu toga što su pronađeni sa vezanim rukama. To jeste ratni zločin kakav se, nažalost, dešava u svakom ratu. Većina stradalih su bili muslimanski borci, stradali u borbama, od minskog polja i nijedan od hladnog oružja - ukazuje Ivanišević.
Spaljeni i zaklani
Oproštaj je zatražen od šestogodišnjeg Aleksandra Dimitrijevića i njegovog tri godine starijeg brata Radisava, ubijenih januara 1993. u Skelanima. Od Meteje Jašinskog, prosvetnog radnika iz Novog Sada ubijenog juna 1992. u selu Zagone. Od Dragomira Živkovića, studenta šumarstva ubijenog u zasedi u selu Biljača, na Petrovdan 1992. Od učitelja Vase Porače, 80-godišnjeg starca koga su nožem isekli njegovi bivši đaci muslimani. Od poluslepog starine Radojka Miloševića iz sela Gniona koga su na krsnu slavu Đurđevdan zapalili slavskom svećom sa jedinim gostom Lazarom Simićem iz susednog sela Studenac 1992... Spisak je dugačak i ne sme se zaboraviti.