Kako je Amerika zloupotrebila borbu protiv terorizma (2): Slučaj Murata Kurnaza
Tu se navodi i slučaj Murata Kurnaza iz Bremena, čoveka nemačko-turskog porekla, koji je krajem 2001. godine upao u okove CIA na putu hodočašća prema Pakistanu. Tamo je kao navodni član Al Kaide podvrgnut specijalnom tretmanu koji je naredio bivši američki predsednik Džordž Buš mlađi.
- U mom slučaju su to bili udarci, šutiranje po licu i svuda po telu. To je bila svakodnevica. Mimo toga: elektrošokovi, "voterbording" (potapanje glave u vodu, sve do ivice davljenja) i vešanje o lance, ispričao je kasnije Kurnaz, u štampi kršten kao "taliban iz Bremena". Iako je bio nevin, dovoljna je bila samo inicijalna sumnja.
- Naročito me pogodilo, pored svih tih brutalnih metoda, to što su dva psihologa postala milioneri za to što su podučavali druge kako da muče zatvorenike. Oni su za to dobili 81 milion dolara. To je perverzija, mora se reći , kapitalizma - to privatizovanje mučenja - ispričao je Kurnaz.
Jedan od njih je psiholog Džejms Mičel, čiju je firmu CIA angažovala pod ugovor. Izveštaj je pokazao "Bogom danu zemlju" pred moralnim sunovratom i njenu obaveštajnu službu - bez ikakvog skrupula.
Bez priznanja
Oni su počinili strahovitu grešku i povredili božje i ljudske zakone i Ženevsku konvenciju. I kako sad saznajemo - u izveštaju Senata i u internim CIA istragama - torture u Gvantanamu nisu ništa donele, nikakav dokaz koji bi mogao da spreči dalji teror, prokomentarisao je u emisiji Prvog programa nemačke televizije (ARD), Tim Vajner, novinar i ekspert za CIA.
Amerikanci su hteli da otpuste Kurnaza još 2002. godine iz logora, jer je kao izvor informacija bio bezvredan, ali je on za nemačke političare važio kao potencijalna opasnost, pa su odbili da mu odobre ulazak u zemlju.
Posledica toga su bile još četiri godine provedene u Gvantanamu.
KRAJ