Slučaj Orić: Bošnjački političari - najbolji jataci

Mediji su preneli izjavu predsedavajućeg Saveta ministara Denisa Zvizdića da je Naser Orić "heroj Srebrenice" i, maltene, jedan od najvažnijih ljudi u BiH, a proteklih dana bili smo svedoci neviđenog pritiska na diplomatske predstavnike mnogih zemalja u Sarajevu.

Na meti bošnjačkih političara i raznih nevladinih organizacija najčešće je bila Ambasada Švajcarske u Sarajevu. Na sve moguće načine lobirali su da se Naser Orić vrati u Sarajevo i da se nipošto ne izručuje Srbiji.

Sve to je bilo zapečaćeno pretnjom da će biti otkazana komemoracija u Potočarima, pa je, po ko zna koji put, "upalila" taktika ucene i pritiska.

I Bošnjaci svedoci monstruoznih zločina

Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije sumnjiči Nasera Orića za monstruozne zločine nad srpskim civilima u Podrinju u periodu od 1992. do 1994. godine. Posebno su dokumentovani veliki zločini koje su počinjeni nad srpskim civilima u selu Zalazje kod Srebrenice i u drugim sredinama u Podrinju.

Sve češće i bošnjački svedoci govore o zločinima Nasera Orića i njegovih sledbenika. Tako su se Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu javila dva nova svedoka (Bošnjaka).

Jedan od direktnih Orićevih zločina jeste ubistvo više zarobljenih srpskih civila u selu Zalazje. Jedan od novih svedoka detaljno je opisao kako je Naser Orić ubio sudiju Slobodana Ilića iz Srebrenice.

Nožem mu je iskopao oba oka, a onda ga je preklao, govoreći mu: "Sudija, hoćeš li i sada da sudiš".

Uprkos tom i mnogim drugim zločinima koje je prema optužnici iz Beograda počinio u Podrinju, Naser Orić je iz Švajcarske izručen BiH da bi ga istog dana Tužilaštvo BiH pustilo na slobodu, uz neke "mere zabrane", šta god to značilo.

Da apsurd bude veći, to su uradili i pre odluke Suda BiH koji bi, kako javljaju sarajevski mediji, o tome trebalo da donese odluku početkom ove sedmice.

Tužilaštvo BiH "zaboravilo" na slučaj Orić

Istraga o ratnim zločinima Nasera Orića u Republici Srpskoj pokrenuta je još 1994. godine kada je protiv njega podnesena krivična prijava Haškom tribunalu.

Zbog Orićevih monstruoznih zločina u Podrinju i Okružno tužilaštvo u Bijeljini je 2006. godine podiglo optužnicu. Na zahtev tog tužilaštva Naser Orić prvi put je saslušan 2008. godine.

Već naredne, 2009. godine na zahtev Suda BiH, istragu u ovom predmetu od tužioca iz Bijeljine, navodno zbog "osetljivosti i važnosti slučaja", preuzima Tužilaštvo BiH.

Da nije bilo hapšenja Nasera Orića u Švajcarskoj, u Tužilaštvu BiH se, verovatno, ne bi ni setili da imaju taj predmet, budući da on šest godina stoji u ladici.

- Da je pravosuđe BiH na vreme uradilo svoj posao, onda Orić, a ni drugi građani koje traži Srbija zbog ratnih zločina, ne bi danas bili u ovakvoj poziciji - navodi direktor Fondacije "Istina, pravda, pomirenje" Sinan Alić.

To je sudbina gotovo svih predmeta ratnih zločina nad Srbima koje nikako da počnu da se procesuiraju u Tužilaštvu i Sudu BiH. Već godinama u Tužilaštvu BiH u nečijim ladicama čekaju predmeti: Dobrovoljačka, Tuzlanska kolona, Kazani, Sijekovac, Mrkonjić Grad i mnogi drugi...

Zbog toga što Tužilaštvo i Sud BiH godinama opstruišu procesuiranje zločina počinjenih nad Srbima, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ponovo je najavio raspravu o tome u Narodnoj skupštini Republike Srpske i referendum o Sudu i Tužilaštvu BiH.