Matične ćelije u "smrdljivoj zgradi"
Sve je počelo sredinom prošle godine kada su stanari zgrada u novobeogradskom naselju "Dr Ivan Ribar" u tek useljenim stanovima počeli da osećaju smrad koji ih je podsećao na naftu. Ispitivanja su pokazala da je prilikom oplate betona korišćeno zagađeno ulje zbog čega su prozvane "smrdljive zgrade". Stanari su iseljeni, a problem još nije rešen.
U jednoj zgradi u Zemunu osećao se identičan smrad, a Institut u Vinči je utvrdio da je reč o istom materijalu i ta zgrada je uspešno sanirana. Isti problem evidentiran je i u nekoliko drugih naselja u srpskoj prestonici (Vračar, Lekino brdo, Zvezdara...).
Samo jedna zabrana
U skladu sa Zakonom o hemikalijama, od 2013. do danas u akciji kontrole sadržaja u cementu i cementnim smešama, Republička inspekcija za zaštitu životne sredine je obavila preglede kod 24 različita proizvođača i uvoznika tih proizvoda. Zbog prekoračenja sadržaja takozvanog šestovalentnog hroma, samo jednom uvozniku je zabranjen promet cementnog lepka.
U međuvremenu je počela sanacija zgrade banke matičnih ćelija koja je u fazi gradnje bila zagađena oplatolom. Stručnjaci Instituta Vinča su na terenu.
- Posle tretmana ne ostaje nikakav trag, već se dobija čist beton, kakav je bio i pre nego što je nanet oplatol. Na delu je prirodan proces razgradnje i zato ceo postupak sanacije nema vremenski rok trajanja. Dok ne završimo dekontaminaciju jedne površine ne prelazimo na sledeću - kaže za "Vesti" Milica Marčeta Kaninski, direktorka Laboratorije za fizičku hemiju Instituta Vinča.
Ona podseća da se otrovna jedinjenja, osim u ovom ulju mogu naći i u bojama, građevinskom i lepku za parket.
- Problem je što se kod nas malo vodi računa o količini dodatih aditiva, ne samo u građevinskom materijalu nego i u hrani, vakcinama - kaže Marčeta Kaninski.
Objašnjava da, dok jak miris laka za parket traje najduže mesec dana, miris ovog ulja u betonu se oseća dugo i sasvim sigurno ne čini dobro ljudima koji borave i žive u takvim zgradama.
Pored Beograda, stručnjaci Instituta Vinča imaju pozive za intervenciju i iz Novog Sada i Podgorice da provere da li i u njihovim gradovima ima "smrdljivih zgrada".
U Srbiji se proveravaju samo fizičke osobine građevinskih materijala, ali ne i njihov hemijski sastav. Proizvođači i uvoznici nemaju zakonsku obavezu da urade hemijske analize proizvoda pre nego što ih stave u promet.
- Sve dok se zakonski ne uvede obaveza kontrole hemijskog sastava, ovakve stvari će se dešavati - upozorava sagovornica "Vesti".
Atanacković odbija odgovornost
Suvlasnik firme Ekosekund koja prodaje sumnjivi oplatol, Nebojša Atanacković, odbija odgovornost tvrdeći da ga je direktor firme uverio da proizvod ne sadrži otrovni fenol. Dodaje i da se "ne bavi tehnološkim detaljima", odnosno da ne može znati šta se dešava u proizvodnji.
"Smrad verovatno potiče od aditiva za građevinski materijal, a ne od ulja, ali ponavljam, nemam nikakve veze s tim", kaže Atanacković za "Vesti" i dodaje da se "po tom pitanju više neće oglašavati".