Četvrtak 25.06.2015.
22:32
O. Ikodinović - Vesti

Najlepše podzemlje na svetu

Reuters/L.N.
Najveća gužva u metrou je kada sneg i led okuju moskovske ulice

Čak 44 stanice moskovskog metroa imaju status kulturnog nasleđa. Specifičan je zbog svoje grandioznosti i lepote i predstavlja pravo remek-delo ljudske kreativnosti u graditeljstvu, i jedan je od simbola Moskve i Rusije.

Od 15. maja 1935. godine, kada je otvorena prva metro linija, moskovski metro prevezao je 145 milijardi putnika. Danas ima 12 linija, ukupne dužine 327,5 kilometara, i 196 stanica, a širi se i dalje. Prema planovima gradskih vlasti, do 2020. godine u Moskvi će biti izgrađeno još 78 stanica, a dužina podzemne železnice povećaće se za više od 160 kilometara.

Po intezivnosti kretanja, pouzdanosti i obimu prevoza putnika moskovski metro zauzima prvo mesto u svetu. Danas kroz ovu podzemnu železnicu dnevno prođe osam do devet miliona ljudi, što je više od broja koji prevezu metroi u Londonu i Njujorku zajedno.

Čelični Lazar

Reuters/L.N.
Zadivljujuća besprekorna čistoća i sjaj mermera i posle 80 godina korišćenja

Prva ideja za izgradnju metroa u Moskvi pojavila se još 1875. godne, ali nije realizovana. Priča je ponovo pokrenuta 1902. godine, ali je tramvajski lobi stopirao projekat - u to vreme tramvaji u Moskvi donosili su veliki prihod u gradsku kasu. Međutim, posle nekoliko godina ideja o izgradnji metroa je ponovo zaživela. Stanovništvo prestonice se uvećavalo i to je stvaralo probleme u transportu. Ali, početak Prvog svetskog rata, zatim Oktobarska revolucija i kasnije ekonomske poteškoće odlagali su realizaciju projekta.

Konačno, u junu 1931. godine na plenumu Centralnog komiteta Komunističke partije odlučeno je da se započne izgradnja. Za glavnog organizatora naznačen je Lazar Kaganovič, Staljinov čovek od poverenja, koji se smatrao sposobnim, ali okrutnim, zbog čega su ga zvali Čelični Lazar.

U projektovanju i umetničkom uređenju hodnika i perona učestvovale su najveće arhitekte i umetnici ondašnjeg SSSR-a: Šusev, Duškin, Korin, Lansere, Dejneka i zahvaljujući njihovim naporima i umeću nastala su prava remek-dela koja danas spadaju u spomenike arhitekture i građevinarstva pod zaštitom države.

Neradni dan

Prva linija Moskovskog metroa, od stanice Sokoljniki do Parka kulture, otvorena je 15. maja 1935. godine. Bila je dugačka 11,2 kilometara i imala je 13 stanica, čiji su zidovi i stubovi bili prekriveni mermerom skinutim iz uništenog hrama Hrista Spasitelja. Sve do 1955. godine moskovski metro je nosio ime Lazara Kaganoviča, a kasnije je preimenovan u V. I. Lenjinove moskovske železnice.

U ratnim godinama metro je služio kao sklonište. Kaganovič je 15. oktobra 1941. godine, kada je nemačka vojska stigla blizu Moskve, lično naredio da se vozovi i oprema uklone, a da se metro pripremi za uništenje, kao strateški važan objekat. Na sreću, do večeri je naredba bila povučena. Zatvoren je samo na jedan dan, sledećeg jutra, 16. oktobra 1941. godine, kada je zavladala panika posle odluke "O evakuaciji prestonice SSSR-a". To je bio jedini dan u istoriji da moskovski metro nije radio. Inače, tokom rata u metrou su bila skloništa, pa čak i porodilište, u kome je tokom rata rođeno 217 beba.

Teroristički napadi

Iako važi za bezbednu podzemnu železnicu, moskovski metro u svojoj osamdesetogodišnjoj istoriji bio je nekoliko puta meta terorističkih napada. Prvi teroristički napad zabeležen je 8. januara 1977. godine. Tada je sedmoro ljudi poginulo, a 39 je ranjeno. Poslednji se dogodio 29. marta 2010, u jutarnjom špicu. Napad je bio delo dve žene teroristkinje. U ova dva samoubilačka napada, na stanici Lubjanka i Park kulture, poginulo je 40 ljudi, a više desetina je ranjeno.

Šoljica kafe

Reuters/L.N.
Mozaici u metrou posvećeni ruskoj i sovjetskoj istoriji

Razlog gradnje dubokog dela podzemne železnice ima veze sa početkom Hladnog rata. Planirano je da ove stanice služe kao sklonište u slučaju nuklearnog napada. Tada je izgrađena najdublja stanica celog metroa - Park pobede, dubok 84 metra.

U posleratnim godinama, moskovski metro se granao, a tada je izgrađena i kružna linija, a legenda kaže da je ideja nastala prilikom predstavljanja čitavog plana o metrou Staljinu. Pošto su ga arhitekte upitale da li je zadovoljan planom on je, navodno, na sredinu mape stavio šolju kafe i izašao. Na tom mestu je ostala mrlja od kafe u obliku kruga, a arhitekte su to shvatile kao znak od genija i prionuli na izgradnju kružne linije.

Moskovski metro ima bogatu istoriju, a bio je i predmet mnoštva legendi i glasina. Svojevremeno je bila izložena teorija o tome da 12 stanica kružne linije predstavljaju 12 znakova zodijaka i da je osnova sheme metroa astrološka karta grofa Jakova Brjusa, kojim se u svoje vreme oduševljavao Staljin.

Uzidani fosili

Reuters/L.N.
Sovjetska umetnosti carska raskoš spojeni u podzemnoj železnici

Već od samog početka gradnje dalo se naslutiti da će moskovski metro biti drugačiji od metroa u drugim svetskim metropolama. Skoro da svaka stanica moskovskog metroa ima svoja umetnička dela ili barem neku zanimljivu priču i legendu. Ono što svakako može zadiviti putnike jeste besprekorna čistoća popločanih podova i veličanstvena lepota metro stanica. Arhitekte su tretirale moskovski metro kao podzemni dvorac za narod.

Za popločavanje više od 800.000 kvadratnih metara zidova i podova iz cele zemlje dovožene su retke vrste mermera i raznovrsnog kamena. Među kuriozitete metroa spadaju i stanice na kojima se u mermeru mogu videti uzidani fosili praistorijskih životinja i providna stanica Vorobjove gore, koja se nalazi tačno iznad reke Moskve i u kojoj su izložene kopije eksponata Darvinovog muzeja.

Na jednoj od najprometnijih stanica - Komsomolskaja, izgrađenoj pedesetih godina prošlog veka, mogu se videti galerije mozaika sa temama iz ruske istorije. Ona je najtipičniji izraz staljinskog neoklasicizma. Stanica je obilato ukrašena mozaicima Pavla Korina. Na njima su vojskovođe i predvodnici naroda u raznim epohama, od Aleksandra Nevskog do Staljina. Ovog drugog je posle smrti zamenio Lenjin...

Srećni pas

Reuters/L.N.
Najveći podzemni dvorac na svetu

Osim skulptura vojnika Crvene Armije izrađene u bronzi, na metro stanici Trg revolucije, u centru grada, može se videti i graničar sa psom, kome su njuška i šapa potpuno pobledele od trljanja. Za tog psa vezano je verovanje da će onog ko mu protrlja njušku, pratiti sreća čak i ako u tu magiju ne veruje. Kažu da ovu skulpturu od 1938. godine masovno posećuju studenti, naročito pred ispite.

U blizini je skulptura radnice na farmi živine sa petlom, ali ona se ne sme dirati, jer se veruje da to donosi nesreću. Međutim, i petao se sija od trljanja.

Postoji mnogo glasina o postojanju tajnih linija moskovskog metroa, urađenih za potrebe vlade i armije, koje su namenjene za brzu i bezbednu evakuaciju lidera zemlje i vojnog vrha u slučaju nuklearnog napada. Prema podacima medija, u Moskvi je izgrađeno 150 kilometara specijalne linije metro 2. Navodno, tajni tuneli i stanice se nalaze ispod Kremlja i Ministarstva odbrane i na još nekoliko važnih lokacija u gradu.

Jedna od tih linija vodi do Kunceva, gde je za vreme Drugog svetskog rata bio izgrađen podzemni bunker za vrhovnog komandanta, a neke od njih vode do aerodroma Vnukovo i Domodedovo. Prema glasinama, jedna linija vodi i do Staljinove vile. Ipak, nikada nije potvrđeno da zaista postoji metro 2, ali što se bunkera tiče zna se da ih je Staljin imao nekoliko. Mnogi su zatvoreni, ali je onaj u Izmajlovu (metro stanica) preuređen u muzej Staljinov bunker.

Statistika podzemnog saobraćaja

* Najduža linija moskovskog metroa je Arbatsko-Pokrovskaja i iznosi 45,1 kilometar, a najkraća je Kahovskaja linija - 3,3 kilometara.

* Svakog dana podzemnom železnicom prođe oko 10.500 vozova.

* Prosečna brzina vozova je 41,61 km/h.

* Tokom putovanja metroom, putnik u proseku pređe 14,43 kilometra.

* Dnevni rekord postignut je 25. decembra 2014. kada je zbog obilnog snega u Moskvi metro koristilo skoro 10 miliona putnika.

* Ovaj podzemni grad zapošljava čak 46.000 ljudi, uključujući 4.300 mašinovođa.

 

2024 © - Vesti online