Kriminalna pozadina Grčke krize (2): Stros Kanov "puč" u MMF-u
Francuske i nemačke banke nudile su Grcima milijarde kredita da kupi uglavnom nepotrebno oružje. Da bi potpisali kredite, grčki funkcioneri su podmićivani. U Nemačkoj će kasnije na optuženičku klupu zato dospeti giganti kao Simens i Krup, ali to je samo vrh ledenog brega.
"Spasavajući", kako su govorili "grčki avion koji gori u letu", ministri evro-zone su razmišljali samo kako da spasu privatne banke kojima Grci ne mogu da vrate dugove.
- Od tadašnjih famoznih 130 milijardi evra "pomoći", grčki narod ništa nije video. Taj novac je otišao nemačkim i francuskim bankama - objašnjava ministar finansija Janis Varufakis.
Dok su mediji podgrevali atmosferu pričom o "lenjim Grcima", vlade i privatne banke prebacivale su neotplative grčke dugove na leđa građana. Jedan od glavnih aktera u ovom kriminalnom poduhvatu bio je Dominik Stros Kan, koji se 2010. godine nalazio na čelu MMF-a.
Po statutu, ova organizacija ne može da pozajmljuje novac državama za koje se izračuna da su nesolventne. Kada je na dnevni red došla Grčka, Stros Kan je izvršio svojevrsni puč i preko noći promenio pravila, pa je toj zemlji dat zajam od 48 milijardi evra. Brazilac Paulo Nogueira Batista, jedan od 24 izvršna direktora MMF-a, bio je protiv.
- Bila je to loša odluka. Grčkoj je trebalo otpisati deo duga, a onda joj dati pozajmicu koju bi realno jednog dana mogla da vrati - svedočio je on pred kamerama nemačko-francuske TV stanice Arte.
Otpisivanje dela duga je neprihvatljivo za nemačke i francuske banke jer bi značilo gubitak novca. "Stros Kan je zato bio prod pritiskom kancelarke Merkel. Stros Kan je nju poslušao, pošto je uskoro nameravao da se kandiduje za predsednika Francuske i nije želeo da oneraspoloži ni francuske banke", objašnjava Filip Lgren, bivši savetnik tadašnjeg predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza, u svojoj knjizi "Evropsko proleće: Zašto su naše privrede i politike u haosu".
Ostala četvrtina duga
U drugoj fazi kriminalne operacije, privatne banke su pritisle evropske vlade i institucije EU da države počnu na tržištu da kupuju "trule" grčke pozajmice. Tako su se banke otarasile kredita za koje su znali da Grci ne mogu da ih vrate. Dugovi su velikim delom nacionalizovani, a ispaštaće evropski građani - francuski, nemački i drugi - u čije ime je dug otkupljen. Na privatne poverioce sada otpada samo 25 odsto grčkog duga.
Priča o "lenjim Grcima"
Sve se dešavalo u senci bučne propagande kakvu su velike korporacije i banke koristile uoči svakog svetskog rata, gurajući narode u međusobnu mržnju. "Grčka visi o vratu EU", "Grci moraju da prestanu da žive od kredita (umesto da rade)" - ovakvim naslovima ponavljana je petparačka priča o "lenjim Grcima".