"Još me budi pakao 'Oluje'"
Marijana je preživela dva progona za samo četiri godine. Iz rodnog Siska izašla je 1991. godine tokom operacije "Otkos". Vojnik je upao u njihov stan, izbacio ih i nazvao je srpskom kujom. Tamo je ostalo sve, slike, njene pesme...
Do 1995. bila je u Dvoru na Uni kao izbeglica. Onda je došla "Oluja". Opet u koloni krenula je sa sinom od devet godina, bebom od pet meseci i deverom. Suprug je ostao na međi, zarobljen. Grozote koje je videla nikada neće zaboraviti.
- Još sanjam kolonu. Putovali smo sedam dana do Beograda. Bilo je perioda kada smo po ceo dan i noć proveli na livadama negde između Srbije i Hrvatske. Bila sam na svega 500 metara od Bosanskog Petrovca kada su bombardovali srpske kolone. Nakon toga, mi smo tuda prošli i videli žive ljude kako gore - priča Marijana za "Vesti".
Njen mlađi sin, na sreću, ne seća se tih dana, ali stariji sve pamti. Mesta na kojima su dobijali hranu, kupali se... Nije zaboravio gospođu koja im je dala pelene. Seća se svake kuće pored koje su prošli.
- On se ni na sekundu nije odvajao od mene, jer se panično plašio da će me izgubiti - drhtavim glasom priča Marijana.
Nakon dolaska u Beograd, Marijana i deca su boravili kod familije, a ubrzo im se priključio i suprug koji je uspeo da se izvuče iz Dvora. Kada je nazvao da kaže da je živ, nije verovala da je to on.
Danas, 20 godina nakon "Oluje", Marijana je zadovoljna svojim životom u Srbiji.
- Možemo da oprostimo, ali teško da zaboravimo. Ima priča kada besnom detetu otac daje eksere da zakucava u ogradu. Kada se dete smirilo, rekao mu je da izvadi eksere. Ali rupe su ostale. Isto je i sa našim narodom. Tragično je što je zločin prošao bez kazne. Ali Srbija je pružila ruku svim izbeglicama kao svojim građanima. Možda ljudi imaju pogrešan stav da bi Srbija mogla dati više. Ovaj narod je i sam propatio mnogo, a izbeglice su ovde dobile i ono najvažnije, slobodu i pravo na miran san i da ti niko ne podnosi pušku i nož pod vrat - priča ova izuzetna žena koja je s porodicom sagradila kuću u Barajevu, gde žive zadovoljni i srećni.
Svedočanstvo na pelenama
Marijana je pesmom "Tebi neznanom" pozdravila prisutne na memorijalnoj akademiji udruženja Zavičaj povodom svetskog dana izbeglica.
- Kada smo napuštali Hrvatsku stariji sin je poneo školsku torbu. Tokom noći u koloni, u meni se rodila ta pesma. U ruci sam imala suvu dečju pelenu, u rancu sam našla flomaster, i na peleni zapisala tu pesmu - ispričala nam je Marijana.
Pobedila i rak
Kada je konačno u Srbiji i pronašla mir, Marijana je saznala 2003. da boluje od raka dojke.
- Genetika nije kriva za moju bolest, jer u mojoj porodici raka nije bilo. Stres je uzeo danak. Ali zahvaljujući podršci doktora Nevena Jokića s Instituta za onkologiju, ja sam pobedila rak - kaže Marijana i dodaje da postoje istraživanja prema kojima Krajišnici čine čak 36 odsto obolelih od raka u Srbiji, što je posledica pogroma.