Kovali slobodu zajedničke grude
Posvećena je svim srpskim Jevrejima, muškarcima i ženama, koji su ratovali za svoju zemlju na prvoj liniji fronta, ili lečili ranjenike, a sebe zvali "Srbi Mojsijeve vere".
Prema rečima direktora Jevrejskog istorijskog muzeja Vojislave Radovanović, izložba je prošle godine povodom velikog jubileja otvorena u ovoj ustanovi, a Koviljača je njeno šesto gostovanje.
Oficiru Karađorđeva zvezda
Na izložbi se mogu videti fotografije Miše L. Pinta, prvog jevrejskog učitelja u Srbiji, vojnog obaveštajca koji je umro od pegavog tifusa 1915, Binja A. Danitija, oficira koji je herojski poginuo kod Kosjerića 1914. i odlikovan je Karađorđevom zvezdom, jevrejske bolničarke-dobrovoljke, polaganje zakletve Jevreja dobrovoljaca pri stupanju u srpsku vojsku na Kalemegdanu i druge.
Jevreji tog doba učestvovali su u svim ratovima od 1912. do 1918. i završetka Velikog rata. Oni koji su živeli u Srbiji bili su hrabri vojnici, požrtvovani lekari i bolničari i svako se borio na najbolji način da pomogne konačnoj pobedi.
- Ova izložba dokumentarne fotografije nije velika, upotrebljen je sav materijal koji smo imali u muzeju, a nemamo ga mnogo, ali ispunjava cilj da na simboličan način, koliko je to moguće, pokaže veliko rodoljublje srpskih Jevreja, njihovu hrabrost, odanost i ljubav prema Srbiji. Kada je trebalo ratovati, svi su se odazvali, mnogi su bili dobrovoljci, i svi su pokazali fantastičan patriotizam što smo sa 35 izloženih fotografija hteli da pokažemo. U to doba srpski Jevreji sebe su s pravom zvali "Srbi Mojsijeve vere", borili su se, ginuli, prošli kroz strahovitu tragediju zajedno sa celom Srbijom, ali su pobedili - rekla je ona na otvaranju izložbe.
Ona kaže da odnos Srba i Jevreja ilustruje uvodnik u dirljivoj knjizi Odbora za podizanje spomenika palim jevrejskim ratnicima "Spomenica poginulih i umrlih srpskih Jevreja u Balkanskom i svetskom ratu", štampanoj 1927. u Beogradu. Njen original više ne postoji, ali je na osnovu fotokopije urađeno reprint izdanje, u kome se nepoznati Srbin obraća Jevrejima i uvodni tekst završava rečenicama:
"Neka večni i nerazdvojni zagrljaj u smrti s vašim palim srpskim drugovima posluži poznijim naraštajima kao simbol trajnog bratstva između dva napaćena naroda na zajedničkoj grudi. Neka vam je laka srpska zemlja, za koju ste, prezirući smrt, položili svoje živote!".
Prema rečima istoričara pukovnika Dragana Krsmanovića, zbog svoje burne istorije, Srbi najviše cene ono što drugi za njih i oni za druge pruže u ratu, a između srpskog i jevrejskog naroda su u Velikom ratu uspostavljene tako čvrste spone da su otklonile i ono malo ostataka nepoverenja koje je do tada vladalo prema jevrejskoj zajednici u Srbiji.
- Veliki rat je na bojnom polju u njihovoj borbi i stradanju tako povezao Srbe i Jevreje da je posle toga između njih nestala svaka podela. Više od 700 Jevreja je mobilisano u srpsku vojsku, a oko 250 je stradalo. Njima u čast je u Beogradu podignut spomenik jevrejskim ratnicima palim u ratovima za slobodu Srbije 1912-1918. sa imenima 132 beogradska Jevrejina. U tim teškim vremenima Jevreji su pokazali da su prihvatili Srbiju kao svoju otadžbinu, a Srbi da prihvataju Jevreje kao sebi ravne - kazao je on.
Podsećanje na slavne dane
Memorijalna galerija ovom izložbom nastavlja podsećanje na slavne dane i vreme Velikog rata. Postavka "Jevreji Srbije u Prvom svetskom ratu" gostovaće desetak dana u Koviljači.