Holokaust i Srebrenica neuporedivi
- Voleo bih da su nacisti sklonili jevrejske žene i decu pre svog krvavog pohoda, umesto što su ih ubili, ali to se nije desilo, kao što znamo. Ni Ruanda i holokaust nisu isto, iako su zločini koji su se dogodili u Ruandi mnogo sličniji holokaustu od onoga što se desilo u Srebrenici. Ali, opet, to nije isto. Pre svega, ni Ruanda ni Srebrenica nisu bile industrijsko masovno ubijanje kakvo je počinjeno u holokaustu - ističe Zurof.
On nije želeo da komentariše nacrt UN rezolucije o Srebrenici čije donošenje je njen autor Velika Britanija najavila za početak jula. Na pitanje kako ocenjuje deo tog dokumenta u kojem se osuđuje svako poricanje genocida u Srebrenici, Zurof je odgovorio da nije siguran da je ono što se desilo u Srebrenici genocid.
- Koliko znam, ono što se tamo desilo nije opis ili definicija genocida. Mislim da je odluka da se to nazove genocidom doneta iz političkih razloga. Očigledno se dogodila tragedija, nedužni ljudi izgubili su život i treba da se sačuva sećanje na njih - navodi Zurof.
Kolika je politička težina Zurofovih reči.
- Izjava Zurofa može biti dobar argument, ali ne može uticati na razvoj događaja u UN jer postoje ustaljene diplomatske procedure po kojima funkcioniše Savet bezbednosti. To međutim, može biti dobar argument da pozovemo Rusiju da uloži veto - ocenjuje za "Vesti" analitičar Dušan Proroković.
Muka od politizacije
Ne mislimo baš ništa dobro o rezoluciji o Srebrenici koja se priprema za usvajanje u UN, od motiva, preko sadržaja i poruka nama, koje se žele postići, sve do jasnih upozorenja, opet nama, a ne onima koji su kroz celu istoriju činili genocid na tuđim, na primer Belgija, pa i na svojim teritorijama, recimo, Nemačka i Turska. Ovako je kabinet predsednika Srbije ocenio kampanju za donošenje rezolucije i zaključio da je "užas koji se dogodio u Srebrenici toliko politizovan da izaziva mučninu".
On ističe da ovo nije "ni prvi ni poslednji pritisak anglo-američkog bloka", a da je "cilj da se prihvati istorijska istina koju oni zagovaraju".
Uslovna podrška Moskve
Moskva je uvek podržavala Srbiju kada je ona jasno iskazivala svoju poziciju, uvek je branila njenu bezbednost i suverenitet. Kad god je Srbija iskazala jasan stav, Rusija ju je podržala, ocenio je predsednik Spoljnopolitičkog komiteta Državne dume Ruske Federacije Aleksej Puškov. On smatra da je rezolucija pre svega način da se pritisne Srbija, koja ne pristaje da uvede sankcije Rusiji.
- Cilj je da se ukine Republika Srpska i da Srbija povuče svoj uticaj iz regiona. Vlast u Srbiji oko ovog pitanja obilazi kao mačka oko vruće kaše, a odgovor mora da bude jedinstven i snažan, mora se zatražiti međunarodna podrška, pre svega Ruske Federacije. Naš argument treba da bude da se ovakve rezolucije moraju podnositi zbog načelnih razloga, da bi se osudili zločini, a ne da bi se 35 puta u jednom dokumentu spominjao genocid. Imamo manevarskog prostora, samo je pitanje da li naša aktuelna vlast to sme da uradi - zaključuje Proroković.