Uhapšen Ramuš Haradinaj!
Portparol slovenačke policije Bojan Kos potvrdio je za prištinski portal Lajmi.net da je na aerodromu u Ljubljani popodne uhapšen jedan kosovski državljanin koji čeka izvođenje pred istražnog sudiju Okružnog suda u Kranju. Ne navodeći ime, Kos je rekao da je on uhapšen po poternici Interpola koju je raspisala Srbija.
- Zbog poverljivosti ličnih podataka samo možemo da potvrdimo hapšenje jednog kosovskog državljanina po poternici Interpola koju je raspisala Srbija - rekao je Kos.
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Kosova Artan Behrami izjavio je da su kosovske vlasti, preko predstavništva u Sloveniji, obaveštene o hapšenju lidera Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja na ljubljanskom aerodromu. Kako je preneo portal Albeu.com, Behrami je za Kljan Kosova rekao da su u komunikaciji sa slovenačkom policijom razjašnjene okolnosti vezane za privođenje Haradinaja.
Behrani je rekao da se nada da će ubrzo biti rešena situacija, ali nije precizirao da li će Haradinaj biti uskoro oslobođen ili ne.
Haradinaj demantovao hapšenje
Ramuš Haradinaj tvrdi da nije uhapšen, već da je samo zadržan na ljubljanskom aerodromu do razjašnjenja procedure u vezi sa potericom Srbije koja datira iz 2006. On je za agenciju KosovaPres rekao da je razočaran u slovenačke vlasti i uporedio ih sa, kako se navodi, vlastima Srbije.
- Na svim aerodromima je ova poternica uklonjena osim na ovom u Ljubljani. Tokom puta sam prošao nekoliko aerodroma i nisam imao problema. Ali, ovi (Slovenci) su isti kao i oni (Srbi), njihova braća - rekao je Haradinaj i dodao da je sada propustio avion i da očekuje sledeći da bi se što pre vratio u Prištinu.
Sudbina Haradinaja čeka još njih 300 na Kosovu?
Kosovski analitičar Najim Majoku je za portal Telegrafi rekao da sudbinu Haradinaja može da doživi još oko 300 državljana Kosova za kojima je Srbija raspisala međunarodne poternice nakon poslednjeg rata. Prema njegovim rečima, veliki broj osoba sa tog spiska su visoki kosovski zvaničnici.
Ovaj, kako se navodi, bezbednosni ekspert je ukazao da je taj problem trebalo rešiti kroz dijalog Beograda i Prištine o stabilizaciji odnosa, odnosno da je jedan od zahteva kosovske strane Beogradu trebalo da bude i skidanje tih oko 300 imena sa spiska koje Srbija potražuje preko Interpola.
- Interpol nije kriv. Oni samo rade svoj posao bez obzira na to o kome je reč - rekao je Maljoku i dodao da "ako je neko kriv zbog toga što poternice nisu skinute, onda je to na onima koji su učestvovali u briselskim pregovorima".
Pročitajte još:
* OVK protestuje protiv osnivanja Specijalnog suda
* Koha: Priština i Brisel dogovorili formiranje suda za zločine OVK
Podrška ispred ambasade
Ispred ambasade Slovenije u Prištini okupilo se više pristalica AZBK-a, nakon objavljivanja vesti o hapšenju. Oni su čekali kraj razgovora visokih funkcionera Alijanse sa slovenačkim ambasadorom, a Ahmet Isufi je za Koha.net rekao da su od slovenačkog diplomate tražili objašnjenje hapšenja njihovog lidera.
U međuvremenu, ispred ambasade Slovenije u Prištini je uočljivo povećan broj pripadnika policije jer se funkcionerima i pristalicama ABK ispred tog diplomatskog predstavništva pridružilo više desetina građana.
Istovremeno je pokrenula kampanju bojkota slovenačkih proizvoda na Kosovu..
Za Srbe zločinac, za kosovske Albance heroj
Ramuš Haradinaj je za kosovske Albance nacionalni heroj, a za Srbe zločinac, a uspeo je da za četiri decenije života "ispiše" fascinantnu i kontroverznu biografiju.
Albanac, po verskoj opredeljenosti musliman, Haradinaj je rođen 3. jula 1968. godine u selu Glođane, u opštini Dečani, u Metohiji.
Jugoslaviju je, potonji ratni komandant OVK sa imenom Smajilj, napustio 1989. i otišao u Švajcarsku, gde je dobio politički azil i jedno vreme radio kao izbacivač po noćnim klubovima. Tamo je pristupio Narodnom pokretu Kosova, ekstermističkoj organizaciji u okviru koje je kasnije formirana OVK.
Prema dostupnim medijskim podacima, 1996. godine u Albaniji je, pod budnim okom albanskih oficira, prošao diverzantsku obuku i potom učestvovao u formiranju baza u mestima Kukeš i Tropoja, na severu Albanije. Iz tih baza je, kako su pisali mediji, organizovao šverc oružja na Kosovo. U jednoj od tih operacija Haradinaj je upao u zasedu graničara, i bio ranjen dok je njegov brat Ljuan ubijen.
Haradinaj je početkom 1998. postao komandant "operativne zone" za Metohiju, koju Albanci zovu "Dukađin". Procenjuje se da je pod njegovom komandom za dve godine likvidirano više od 300 ljudi - Srba i "nelojalnih" Albanaca - a kidnapovano više od 400. Leševi nekih od njih pronađeni su posle rata u Radonjićkom jezeru i po seoskim bunarima u opštini Dečani.
Vlasti u Beogradu podigle su protiv Haradinaja 108 krivičnih prijava zbog sumnje da je izvršio krivična dela terorizma, udruživanja radi neprijateljske delatnosti i ubijanja civila. Posle NATO intervencije postavljen je za zamenika komandanta Kosovskog zaštitnog korpusa, ali je već posle nekoliko meseci dao ostavku i osnovao političku stranku pod nazivom Alijansa za budućnost Kosova.
Nakon izbora 2004. njegova stranka u koaliciji sa Rugovinim DSK došla na vlast, a Haradinaj je u 36. godini postao premijer.
Haradinaj je nakon suđenja u Hagu, koje je trajalo do aprila 2008, oslobođen zbog nedostatka dokaza.