Posle ovoga ćete dva puta razmisliti pre nego što upotrebite vlažne maramice

Vlažna maramica stvorena je pedesetih godina prošlog veka kao pomoć u hitnim situacijama prilikom menjanja dečjih pelena.

Devedesetih godina započela je njena masovna proizvodnja, a osim za brisanje guza svojih najmilijih danas je u raznim varijantama uz dodatke deterdženata i antibakterijskih sredstava koristimo za brisanje podova, pranje ruku, sanitarnih čvorova i radnih površina.

Verovanje u antibakterijsku moć vlažnih maramica danas predstavlja veliki problem. Njihova moć ubijanja bakterija, kako pokazuju najnovija istraživanja je pod znakom pitanja, a često se njima čisti više različitih površina.

Na taj način ne samo da se ne uklanjaju bakterije, nego se jako uspešno one šire - recimo od radnog do kuhinjskog stola. Poražavajuće je da se istim principom bakterije vrlo često šire i po bolnicama.

Još jedna opasnost krije se u sličnosti vlažne maramice s toalet papirom ili papirnatom maramicom, pa uprkos natpisima na ambalaži da se ne bacaju u WC šolju, vrlo često završe baš tu. Povlačenjem vode vaša briga prestaje, a počinje noćna mora službi za održavanje kanalizacije. Za razliku od papira čija se celulozna vlakna raspadaju u vodi, plastična vlakna vlažnih maramica teško su razgradiva, pa se talože u kanalizaciji smanjujući propusnost cevi ili ih čak i zapuše.

Sličan problem zbog njihove teže razgradivosti dešava se i na plažama, gde nemarno bačena vlažna maramica nošena i slabim vetrom lako završi u moru, pa zbog sličnosti s meduzom umesto slasnog postane smrtonosan zalogaj morske kornjače.

Zato je bolje da ako u omiljenom kafiću ili na poslu nema redovno sapuna, ponesete sa sobom jedan.  Pre nego što vlažnim maramicama izbrišete svoju bebu, setite se da u kući imate tople tekuće vode. Ako vam je vlažna maramica u određenom trenutku jedini izbor, vodite bar računa o tome gde ćete je baciti.