Tajni pregovori Srbije i Kosova?

"Kosovo može da bude izvor nestabilnosti zbog činjenice da Srbija svojom politikom mešanja u nezavisnost Kosova doprinosi destabilizaciji regiona. Treba napomenuti da se očekuje veći uticaj i pritisak na EU i SAD za još jedan proceš tajnih pregovora između Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa. Kao i svaki drugi proceš i taj će imati svoje rizike i koristi", rekao je Suroi skopskoj TV "Alsat", a prenosi danas prištinska štampa.

On je ocenio da, kako stavri stoje, ne postoji realna mogućnost da se zemlje zapadnog Balkana pridruže EU pre 2020. godine, i da treba očekivati da će narednih deset godina biti iskorišćeno sa regulisanje situacije, u ovom delu Evrope, nastale raspadom bivše Jugoslavije.

Suroi je dodao da su katastrofalna ekonomska situacija i siromaštvo glavni faktor za krhko stanje na zapadnom Balkanu.

Inče, pre nekoliko dana i ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak rekao je da je pripremio plan za rešavanje odnosa Srbije i Kosova, ističući da EU mora biti spremna da reaguje nakon što bude obelodanjeno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Kosovo ne može da napreduje bez Beograda   O potrebi obnove pregovora između Beograda i Prištine nedavno je progovorio i američki stručnjak za spoljnu politiku Nikolas Gvozdev, u autorskom tekstu za "Forin afers", publikacijiu uticajne američke organizacije "Savet za spoljne odnose", u čijem su upravnom odboru imena poput Madlen Olbrajt i Kolina Pauela. "Dve godine nakon proglašenja nezavisnosti Kosovo nije ostvarilo napredak kakvom su se nadali oni koji su ga u tome podržali, a da bi se ostvario pomak potrebno je obnoviti pregovore Prištine i Beograda i odvojiti pitanja nezavisnosti od pitanja granica", naveo je Gvozdev.

Intenzivirani dijalog o Kosovu podstaknut je s početka ove godine, neposredno, insistiranjem Srbije da Kosovo na međunarodnim i regionalnim skupovima učestvuje isključivo u skladu sa Rezolucijom 1244, a suštinski je rezultat činjenice da više ne može da se ignoriše sadašnja neodrživa situacija.

Poslednjih dana iz ključnih svetskih metropola, uključujući i prestonice država koje su priznale jednostranu nezavisnost Kosova, stižu signali o uvidu zvaničnika da "realnost na terenu", koju su do nedavno Srbiju nagovarali da prizna, i nije baš tako čvrsto utemeljena, kao što su neki priželjkivali.

S jedne strane, postaje jasno, navode diplomatski izvori, da je sadašnje stanje neodrživo, da je Kosovo u potpunosti zavisno od strane pomoći i da ni dve godine od proglašenja nezavisnosti nije postalo funkcionalna država.

Takođe, definitivno je sigurno da bez pristanka Srbije nikada neće ni moći ozbiljno da profunkcioniše, pre svega zbog nemogućnosti pristupa članstvu u Ujedinjenim nacijama.

U slučaju ponovnog pokretanja procesa o utvrđivanju budućeg statusa Kosova, kako god taj proces bio formalno nazvan - pregovorima ili ne - od Srbije se očekuje ozbiljna kooperativnost, jer je u interesu Beograda da ovo pitanje bude što pre rešeno iz više razloga, uključujući i uspešno okončanje evropskih integracija.

Međunarodnoj zajednici je, takođe, stalo da ovaj problem bude što pre rešen na obostrano zadovoljstvo, jer se Srbija smatra ključnim "igračem" u regionu, trenutno prilično sapetim, što "nikome ne čini dobro".

Jedini problem u ovoj situaciji mogli bi predstavljati kosovski Albanci, koji još uvek sebe doživljavaju kao "pobednike", odnosno kod kojih još nije sazrela svest o tome da će, ukoliko se ovakvo stanje nastavi, dugoročno postati poražena strana.