Omaž Ružici Sokić
Film rađen u srpsko-nemačkoj koprodukciji posvećen je Ružici Sokić, kojoj je ovo bila poslednja uloga pre nego što je preminula pre dve i po godine.
- Saradnja sa Ružicom Sokić bila je velika čast za mene. Ona je glumica koja je svoj život posvetila filmu i televiziji, a ostala mi je u divnom sećanju još iz doba mog detinjstva u bivšoj Jugoslaviji. U filmu "Otvoreni kavez" imala je specijalnu ulogu komšinice Ruže. Iako je već tada bila bolesna, glumila je s velikim entuzijazmom i posvećenošću. Nažalost, Ružica je preminula u toku postprodukcije filma, tako da je ovaj projekat njen poslednji film. Nisam znao za njenu bolest kad sam joj ponudio ulogu. Zbog našeg velikog poštovanja prema Ružici, kao jednoj od najpoznatijih glumica iz bivše Jugoslavije, želimo da ovaj film posvetimo njoj i njenoj porodici - kaže Siniša Galić.
Nemica i Srpkinja
Film govori o slučajnom poznanstvu i prijateljstvu dve mlade devojke - Nemice i Srpkinje, koje na početku jedna u drugoj vide način da ostvare svoje tajne planove. Nemica da snimi reportažu o izbeglicama, a Srpkinja, koja je 1992. godine izbegla iz BiH, da se konačno domogne inostranstva. Dve glavne uloge u filmu igraju Leni Nješelman
i Jelena Rakočević-Cekić, od srpskih glumaca tu su i Ružica Sokić, Nenad Okanović, Boris Komnenić, Milan Kovačević, Jelica Sretenović... Film je snimljen u Berlinu i Beogradu uz učešće mladih filmadžija iz Srbije, Nemačke, BiH, Slovenije i Bugarske.
Mladi reditelj je istakao da se ideja da snimi ovaj film rodila prilikom njegovih čestih susreta sa Beogradom poslednjih godina.
- Putovanja i susreti u Beogradu su uvek inspirativni. Pored razlika, primetio sam i veliki broj sličnosti između Berlina, u kome sam odrastao, i Beograda koji je sve više privlačio moju pažnju. Tako sam odlučio da napravim film koji povezuje obe sredine kroz protagoniste priče. Upoznao sam devojku koja je radila u hostelu i taj susret mi je bio inspiracija. Glavne junakinje filma, Ana i Maja, veoma su različite kako po karakteru i mentalitetu, tako i po svojim životnim sudbinama. Kroz njihov susret i njihovo poznanstvo ipak otkrivamo i sličnosti koje ih povezuju. U njihovom susretu, u kome se odražavaju lični sukobi i na neki način i društvene tendencije, vidim i suštinu ovog filma.
Ne podilazi publici
- Posle "Vira" ovo je drugi film u kome sam producent. I sviđa mi se sve to. Ne želim da podilazim publici da film bude komercijalan jer ne mora da bude takav da bi bio uspešan i gledan. Naravno, nastaviću da se bavim i producentskim poslom - kaže Nenad Okanović.
Nenad Okanović, koji glumi taksistu Džekija, ali je i producent filma, kaže da su se lako dogovorili o snimanju i da jezičke barijere, s obzirom na to da se u filmu govori srpski, nemački i engleski nije bio nikakav problem.
- Lako smo se dogovorili jer smo radili za džabe. To je dokaz da se film može napraviti i bez para jer nama cilj nije bio novac i zarada. Budžet filma je 10.000 evra i u početku sam mislio da nećemo moći da snimimo. Ali, od Siniše sam naučio koliko je priprema bitna da se film pojeftini. Dakle, svi smo radili za džabe, a štedeli smo na razne načine. Tako je ekipa iz Nemačke spavala kod mene u kući, pa smo tih dana izgledali kao komuna. Nemci su zavoleli Beograd i sad često dolaze. Ljudi sa Zapada imali su pogrešnu sliku o Beogradu, a oni koji su ga upoznali oduševljeni su našom gradom.